Prosvetni glasnik

398

ковчежић

би мог .10 ићи иа остварење ведиког морала којим иас је учио Исус Христос и остали велики мислиоци човечанства. „Под речју џеитлмеи разумемо да он, као што велн Текереј, има један узвишен циљ у животу, да уме да се влада достојно, да чува своју част без сенке, да заслужује поштовање других људи и љубав својих интимних, да је скроман у срећн, да подиоси мугаки невољу и да се увек држи у границама истине. 2. У интелектуплном погледу : треба добро да иознаје предмете које ће нредавати. 3. У физичком иогледу: треба да је добро развијен, да је доброга здравља, да је енергичан, здравих очију, ушпју, гласа итд. 4. У аогледу образовака: треба да је живео у интернату какве школе или Университета. „Кандидатп који не би имали намеру да пасгаву узму као дело свога живота и којп пе би били расположени да се навикну на метод и да се са свим посвете васпитању и школи, не треба да се пријављују. „Предмети које треба аредавати: „ Обавезни су иредмети : „1. Француски језик; језик нисани и говорни с добрим акцентом, нознавањем Фонетике и изговора ; Француска геограФија, историја н литература; практпчно познавање Француске. 2. Математика; потпуна аритметика, елементарна алгебра; практична и теоријска геометрија; елементарна тригонометрија; теоријска и нрактична Физпка; нрактично земљомерство и елементарно цртање потребио за све побројане предмете. „Желело би се иознавање ових аредмета : 1. Елемената латинскога језика. 2. Инглеске геограФије и исторнје. „ Корисно би било знати: „1. Певање. „2. Добро играње крокет-а. „8. СтенограФију." *) Из ове објаве најлеише се да впдети какву разноврсност иптелектуалнпх, моралних и фпзичких способностп траже Инглези од једнога нроФесора средње школе. Само ваља иматп на уму да знања, која се од њега траже, не превазилазе опо, што једаи интелигентан и образован човек треба да је кадар предавати деци. У Фрапцуској је већ са свим друкчије. Једпна квалпФикација за проФесуру у тамошњим средњпм школама то је диплома о положеном проФесорском исииту. 0 моралним и физичким особинама и дру*) Ваља имати ва уму да је овде реч о интериатским средњим школама.

гим способностима кандпдата нема услова. Кад се сад узме на ум да је проФесорски испит стручан и да су нрема томе проФесори по пстом и неке специјалисте; онда ће бптп са свим појмљиво што су они врло често слабији наставнпцн од многих скромипх учитеља основпнх школа. У поменутнм ннглиским школама нрофссори станују п хране се заједио с ученицима; опи су с њима заједно како за време часова, тако и за времо одмора, игара итд. Ако су жењени њихове су госнође или наставнице (за музику, цртање и др.), или вргае какву службу у домаћој администрацији гаколе. Остајући тако непрестаио с учеиицима п пратећи им сваки корак, опи их систематскп васиитавају и у многоме им замењују родитеље. У Француској, па против, проФесорн станују ван гаколе. У школи се баве само за време часова и, радп тога, материјално им је немогуће имати личпог васиитног утицаја на ученике. Велика је разлика, даље, и у сампм методама наставе. ПроФесори помонутпх ипглеских гакола пмају сваки свој разред с иајвише 10 до 15 ученика. За време часа проФесор, ире свега, пропитује учеипке о ономе гато је бпло предмет последњега нредавања, за тим држи им ново предавање и прогштује одмах да би се уверио јесу лн га и колнко ученици разумелн и, најпосле, паређује им да одмах под његовим надзором направе резиме тога предавања. За све то време проФесор се находн међу ученицима, помаже им у раду, дајући пм сва потребна објашњења, исправља им погрегаке, хвали ваљане и кори немарљиве. У Француским школама проФесори имају такође већином своје разреде, али с лпого већим бројем ученика. За време часа проФесор само обично предајо и известан број ученика не пазн, нити бележи једно с тога што проФесор није у стању да пх контролигае а друго с тога што знају да ће о ономе што нроФесор говорн бити непитивани тек првог идућег часа. После часова проФесори одлазе својим кућама а учеиицп остају у школи, у „салама за. учење", нарочито одређеиим за спремање лекција и израду школских задатака. Ту обично, због слабе контроле, већина ученика не ради озбпљно а н онн који раде нануштају носао чим па прву тешкоћу напђу, јер немају покрај себе проФесора који би им помогли да ту тешкоћу савладају. И наче, у слободпо време, учепици су остављени готово самн себи. Али, највећа и Најбитиија разлика између Фраицуских и поменутих ипглеских школа, постоји свакако у програмима и у схватању самога задатка