Prosvetni glasnik

568

школеки

лвтопио

се стање знатно поправидо кад би се за школске благајнпке бирали сами управитељи школа, а прирез да им се издаје у три маха и то унапред, а не дваеаестина, чиме никакву озбиљпу набавку не могу да изврше. Снабдевање деце школским потребама шпло је са већом натегом. Ту је било родитеља који су се једва једвице решиди да кршкуљом намире своју децу. Ту је после Државна Штампарпја, која месецима задржава поруџбине. Ја сам улетао у дућане и уверавао се из преписке књижареве да им се поруџбине веома споро или никако не извршују. Да ли и сама Државна Штампарија нема што се од ње с иравом тражи, или је друга каква препрека, не могу знати. Најбоље су снабдевени они ђаци, где се сума за њихове учебнике и остале школске потребе, неком врстом забашуривања, стави у школски буџет, па се све то нлаћа прирезом. Здравље по школама није било баш повољно и слабо која да је остала поштеђена. Школе, осим три , нису затваране за време заразе, али час једна мања или већа група ђака час друга, морала је по 10—20 дана наизменце да изостаје од школе док оздрави. Мале богиње целе зиме обређивале су школе епидемично, а диФтерија веома спорадично; за тим велики кашаљ а највише назеби. И док су мала деца по неким местнма просто кошена, смртних случајева међу ђацима било је веома ретких. Ту се огледа разлика између чувања деце у кући и чувања у школи. Учитељских већа које месних које среских сазвато је у целом округу ЗОнакојима су поједини наставници држали угледна предавања из разних предмета, читали расправе о настави и васпитању, о чувању здравља и поступку са децом при појави заразе (од среског лекара) и т. д. Сви наставници по могућству брижљиво су походили ова корисна предавања. Живљег учешћа, било као предавачи или критичари, узималису: г.г. Влад. Радојичић, Мих. Јовановић, Љ. Јојић, Дим. Младеновић, Милан и Милева Станојевић, Н. Вулетићка и Н. Зебићка. Христ. Стевановићка, Ж. Балтићка, Стана Јовановићева у Нироту; Димитрије и Јулка Павловић, Никола Ковачевић, Загорка Стојановићка, Коста Николић, П. Крстић у Б. Паланци; Петар Спирић, А, Војиновић, Цв. Љубеновић, Тодор Миленковић, Бор. Л.азаревић, Новка Драгићевићка, Мил. Шкрљићка у Власотинцима. Иод - ||. прилажем два предавања угледа ради. У сваком срезу има по једно учитељско удружење. Поред остале администрације свуд је заведено и вођење дневника рада, ђачких особина и т. д., али сваки је то водио ио своме нахођењу; иегде

опширно и онисно, негде опет речимице, тек је по неки умео са неколико характерисгичних израза исцрпно да опише особине. Школе сам обишао у целом округу и још у срезу власотиначком три пута, осим 5—6 које сам обишао два пута, јер за време обилажења нису радиле или због нремештеног учитеља или заразе, прешавши тако нзукрштану линију од 2000 Км. Велики носао и пут заиста за једнога човека, ну који закон није предвидео узевши као главније и теретније број учитеља место да узме број школа. Јер заиста није све једно обилазити известан број учитеља у једном месгу, на пр. у Београду, и обилазити те исте учитеље размештене у онолико села колико њих има, а та села да су у растојању од 10—20 Км. и још да су но висинама и терену орловском као што је у овом округу. Посао веома несразмераи.') При првом обилажењу (Октобар - Новембар) главну сам пажњу обраћао на то : како је извршен упис ђака и каква су средства којима расиолаже и прилике у којима живи школа. Разуме се, да сам се том приликом упозиавао са учитељима и друге послове свршавао. У другом обилажењу (Фебруар-Март) највећу сам пажњу обратио раду и настави и све што се ње тиче. За све, што сам нашао као неисправно, ја сам давао учитељу писмено уиутство, пазећи на то да ли и наставник дели и усваја моје погледе. Обилазећи школе последњи пут (Мај-Јун) ја сам се уверавао како су упутства примењена и какав је успех ностигнут. Но моме мњењу важно је свако обилажење, али је друго најважније; јер док је у првом све у своме почетку а у последњем све — било добро или не — без поправке и повратка свршено; у другом обилажењу сав се рад налази у нуном јеку, у Мају своме тако рећи, па из онога што је свршено може се предвидети и како ће се све свршити, па ако је за поправку има још времена да се све из оспова исправи. Водећи сам сав посао, у администрацији иазио сам да се не увалим у бескрајну преписку и бесплодне нумере, у хаос један на штету најпло*) Закон је доиста узео за мерило број иаставпика. Али је министарстио при одређивању округа школских имало на уму и број школа. Отуда је г. надзорнику овоме дошло само 78 наставника, докле други имају по 140 па и 150 наставника, а у тројице је у току године број иаставника прешао и овај максимум. Па и кад се гледа на број гикбла, опет се ниротски иадзорник не може с разлогом жалити на велики број, јер од 18 надзорника окружних само шесторица имају нешто мало мањи број од н>ега, а сви остали имају већи (подрински 84, руднички 88, тимочки 92, а крајински 109 школа). Уредпик.