Prosvetni glasnik
569
дпијег посла — обилажења шкода. Ведики број нослова ја сам расправљао усмсно на лицу места обилазећи школе. Највише посла задају многобројни расписп, које треба преписивати у стотиие комада, а који оснм хитних, не морају се саопштавати школама проко оптерећених надзорника. Пошто свака школа обавезно прима и „Просветни Гласник", а „Гласник" доноси све министарске паредбе и рас-
нисе, учитељи могу и тамо прочитати, које су на пр. препоручене књиге н т. д. Упис ђака за нову школску годину већ је у главном свршен. По броју ђака многе школе могле би се поделити, али су средства тако оскудпа а зграде, овакве какве су, тако скучене, да је само једна општина тражила новог учитеља. Надзорник, Д. АлексијевиК
НАУКА Н НАСТАВА
МЕДИЦИНСКИ ФАКМТЕТ СРДСКОГ ШВЕРСИТЕТА од д-ра Милана Јовановића-Батута ироФ. Бедике Школе Свима народима, који хоће да суделују у нросветном напретку нашега доба; свима државама, које желе да у данашњој светској утакмици очувају своју културну, политнчку и економну самосталносг, университети су неизбежна иотреба. Ту истииу признаје сав образовани свет, па за то и видимо, да у целој Европи нема већ ни једног слободног народа, ни једне независне државе — сем Турске, Србије и Црне Горе — где не би било те установс. Јамачно бисмо је и ми до сада ималп, да су нам прилике биле новољније, јер данас се — рекао бих — сви у томе сдажемо, да је н Србији университет прека потреба. Било би, дакле, излишно, да ту нотребу још парочито наглашујем и посебице доказујем. 1 ) Али и ако смо у томе махом сагласни, има једно питање, где се прилично разилазимо. Кадгод се повела реч о српском университету, увек је било највише спора око медицинског Факултета. Јављале су се несугласице у разним питањима, а нарочито у ова три: I. Треба ли Србији медицински факултст ? Зар не би било боље, да она своје синове но тој струци и даље на страну шаље, као што је то и до сада чинила ? Или зар не би било .још корисније, да већ готове, свршене лекаре са стране добавља ? II. Има ли код нас иовољннх погодаба пли бар само могуИности за медицински факултет? ') »0 сриском университету« иаиисао је леи чданак г. д-р В. Вакић у »Просветиом Гласнику* г. 1899.; свеска за август. просветни глаоник 1899 г.
Другим речима: имамо ли ми толико болесника и лешина ; таког клиничког и анатомског материјала, а норед тога још и научпих средстава, па најпосле и спромних стручних снага, да бисмо могли основати медицински Факултет, који би се одржао, и који би потпуно одговарао својој научној и ирактичној задаћи? III. Би ли свршени доктори нашег медицинског факултета имали делокруга: — би ли имали довољно поља за рад и пристојну зараду, или би се, може бити, временом тако намножили, да од своје лекарске заслуге не би могли живети, но би се убрзо извргли у оио, што у свету зову Ђ лекарски иролетаријат"? Та три ггатања су доиста на свом месту, и о њима се дискутовало у више прилике. Гезоновао је сваки по свом начину и убеђењу, али махом без нарочите спреме и утврђеиих основа. Нико није бар колико ја зиам — у тај предмет дубље занлазио; нико није та питања темељно и свестрано проучавао, него је свак судио од ока или по чувењу. За то и писмо дошли до јасних и одређених резултата, и за то пи до даиас нисмо рашчнстили иитање о српском медицинском Факултету. У осталом мора се признати, да друкче није ни могло бити. До сада, управо, и није бнло потребе, да се тим питањпма озбиљније позабавимо, јер их меродавни кругови (све до скора) нису ни покретади. Под врло неновољним спољним ириликама Србија је најпре морала претурити детињство и младалачко доба свог државног живота; она се морала најпре сталожити и консолидисати, па тек онда пристуиити тежим и озбиљнијим задаћама. У томе је нрохујало и последњих 25 година нартиске борбе, која је сву нашу снагу ангажовала п за замашније послове готово неспособпом учинила. С тога је пнтање о српском университету и медицинском Факудтету нерешено чамало за пуних 60 година на-
72