Prosvetni glasnik

570

НАУКА И НАСТАВА

шег државног живота, и ако је већ поодавна било једно од иајпрепхнијих. Али су данас друге прилике. Бура партиске борбе већ се сгишала; народ је већ пошао за својим бољим циљевима ; земља је културно п привредно коракнула, и већ је дошао ред и ва теже и озбиљније задаће. У низу тих задаћа истакла је Народна Скупштина и мисао о оснивању српског университета; краљевска влада ирихватила је то нитање као своје; шта више: учинила је одмах и прве кораке у томе правцу — и нема сумње, да ће га озбиљно у претрес узети. Данас су, дакле, она три питања за нас акутна и неизбежна: — ми се испред њих више не можемо склањати; ми им морамо озбиљно приступити; ми их морамо свестрано проучити, ако смо ради, да питање о университету правилно решимо. С тога сам се нотрудио, да се о њима темељпо и свестрано обавестим, па да их пред вас изнесем у свима појединостима, а, по могућству, и с оном објективношћу, која је у тако озбиљним приликама пеопходно потребна. Говорићу о њима по реду, како сам их нппред изложио. I. Треба ли Србији медицински Факултет 1. Нема сумње, да је университет без медицинеког факултета неиотиун, па да баш за то с научне стране не може одговарати оним задаАама, што их је по својој суштини п по свом имену („ТЈштегзИаз емепШхгит"; »ТЈттегзИаз НМегагит«) на себе примио. Свака је наука већ сама за себе лепа и корисна, али их све укупно оживљава и храни она унутрашња органска веза, која међу њима иостоји. Университет је склопљен из свих знанствених струка; те струке су његови органи, а оп органска целина: — њему, дакле, недостаје од иравилног органског склоиа већ опда, кад пема поједипих катедара, а камо ли му неће сметати, ако не би имао тако важног саставног дела, као што је медицински Факултет. 1 ) Медицина је всћ од прастарих времена крчила пута многим другим наукама и људским знаностима, а Медицина 19. века коракнула је у томе правцу још много даље. Ударила је нутем чисто научног истраживања п резоновања, па је на тај начин унаиредила не само научне области, које њој припадају, него и друге струке. Обогатила их је не само новим методима испитивања, посматрања и резоновања, него баш и новим, ') Дооадашње је иокуотво ноказало, да непотпуни уииверситети најгоре напредују, и гдегод је тога, меродавви Фактори настојавају, да университет што нре иоиупе. Нарочито се то тиче мсдицинског Факултета.

често веома важним тековинама у нравом смислу те речи. Да је то доиста тако, увериће вас ово неколико примера. Философски факултет има много узајмице (па баш и иозајмице) у односу с медицинским Факултетом. Све Прнродне Науке, а нарочито биолошка груиа њихова, имају (још од доба Хинократова) много да захвале Медицини п њеним иравим представницима, па и даиас н-ије мпого друкчије. Дескриптивна и Упоредиа Анатомија, Хистологија, Ембриологија, ДемограФија, ЕтнограФија, Аитропологија, Физиологија и т. д. наиредују најживље баш уз припомоћ поједнних грана медицинског Факултета, и добијају већином отуда своје најбоље представнике. Велики део јестаственичких катедара философског Факултета у рукама је лекара, и читав низ најодабранијих, најчувенијпх дела и радова из те научне области ионикао је баш од њих. Целој Јестаственици у нас ударио је темељ лекар — д-р Нанчић — па и други одлични представници те струке међу Србима били су лекари (п. пр. д-р А. Докић, д-р С. Петровић). Психодогија и Логика почињу се живље развијати тек од доба, како су их ириродњаци нренели на иоље физиолошког ексиеримента о Функцијама живчаног (нервног) система и његових центара (мозга и можднне), а још боље, од како су их лекари почели проучавати и иратити на патолошким (болесним) појавама душевнога живота: — у Психопатологији. Из тих истих извора, па онда из Педиатрије и Игијене црпе и Педагогија своју суштину и своја основна начела — н ја мислим, да то није проста случајност, што је код нас баш лекар — д-р Ђ. Натошевић ■— постао реФорматор основне наставе, а донекле и целе педагошке струке. — Правни факултст сусрота се опет са Медицином у неколико својих области, а у некима се на њу баш и наслања. Да и не спомињемо ФилосоФИЈу, Логику, Психологију, Криминалну Антропологију, Антропометрију и Судску Медицину као области, у којима се и правник мора кретати : не смемо порицати, да су Јавна Игијена, Саиитетска Служба, Ветерннарска Полиција и Међународна Санитарна Политика поља, где се та два Факултета веома често састају и допуњују. У опште узев: цела је „ДржавнаМедицина" један веома важан део државо-иравних паука, а за Науку о Државној Администрацији доказао је већ Лоренц Штајп, 1 ) да се не да ни замислпти без елемената из Медиципе. Шта више: у последње време правници радо признају, да је ') Б-г Богепг 81ст: »Б1е УеглтаНип^вкћге. — Б1е 1ппеге Уег^аИип^. —Егв^ев НаирЦеМе*. ХлуеИег ТћеП: Баз бфзпШсће ОезипсШеИз^езеп«. 81иМЈЈаг(;; 1867,