Prosvetni glasnik

V

574

НАУКА И НАСТАВА

и припремали. Они ће јамачио скорим тај корак и учинити, а нас ће глас о томе онда изненадити, па мозкда још и неспремие затећи. — Најпосле ваља и то напоменути, како већ и Сарајево (и у практичном и у научном погледу) показује много знакова, да нешто у томе иравцу смера и спрема, и по свој прилици обистиииће се гласови, који се у носледње време ироносе, како ће земаљска влада у Сарајеву аокренути иитапе о оснивању свеучиљишта, и како &е тај аосао иочети баш са оснивањем медицинског факултета... Ако још томе додамо, да чак и Турска има својих медицинских школа, онда излази, да смо ми једини међу нашим суседима, који у томе заостајемо. 3. Алн да и не узмемо у рачун и оцену научне и нацноиалио-полнтичке моменте — дакле идеалну страну тога нитања — него да будемо сасвим трезвени: ннак морамо иризнати, да и због најобичнијих материјалних узрока , дакле из чисто ирактичних иобуда и разлога, морамо све снаге уложити, да у Србији што ире створимо медицински факултет. Из читавог пиза тих разлога да иаведем само иеколико најглавнијих. а., Пре свега Србија нема довољно лекара, а неКе их јамачно довољно имати — све дотле, док не добије свој медицински факултет. По званичним подацима има: У Београду • 54 цивил. и 10 вој., свега 04 лекара „ унутраш. • 97 „ „ 35 , „ 132 , Укупно • • •151 „ „ 45 „ „ 190 „ Нрема томе излази, да у Србији долази 1 лекар иа 12,755 душа или на 240'24 кт' 2 иовршине, а то је врло неповољан размер 1 ). Ево како у томе погледу стоје нрема нама наши суседи, с којнма непосредно граничимо:

ЗЕМЉА

Б 1> О

Ј

1 1 ЛЕКАР IIА

ЛИКАРД

СТАПОВНИКА

кшг поВР1ПИНЕ СТАНО|ВНИКА кт 2 ПОВР.

Угарска • • •

4500

16,110.995

282.804

3580

62.8

Хрват. и Слав.

458

2,305.156

42.501

5263

95.4

1'умунија • •

1010

5.631.4(3

131.020

5575

.129.7

Бугарска • •

452

3,309.816

96.660

7328

213.8

Восна и Херц.

165

1,591.036

51.028

9612

309.8

Србија • • •

196

2,500.000

48.303

12755

246.4

Ши, дакле, од свих суседа имамо најмање лекара , а то ће рећи: ми најтеже долазимо до лекарске помоћи. Док наш грађанин у случају невоље и потребе нађе 1 лекара, дотле их грађанин Угар') Тај раамер је још иеаовољиији, кад из делоаупног броја лекара издпојиио војие и београдске, а то с иравом можемо учинити, јер они и онако не досиевају у масу народа. У том случају долази 1 лекар иа 2-5.000 становиика или на-500 кт- површипе, а има срезова, где је још горо.

ске може имати на расноложењу 4, грађаиин Хрватске и Румуније (од прилике) 3, а грађанин Вугарске 2')....Наше општнне често пдаћају по 4000—5000 дин. годишње општинским лекарима, па се н поред тако добре плате у много случајева морају да задовоље са лицем, које је већ своју званичну карнјеру завршило, те било ма из ког разлога пензионисано. Руски „врачи" без докторске динломе и немачки доктори без државног лекарског испита нраве у Србији још и данас у брзо каријеру н заузимају и у војсци и у грађанским службама места, до којих никад и нигде не би могли доћи — баш ни у оној земљи, где су своје испите нолагали и дипломе стекли. Оно мало државних лекара иретоварено је званичним, махом судским, иословима по округу и срезу, а окружне и среске болнице су већином у рукама лекарских помоћника. или баш и самих болничара Има читавих срезова са једнимјединим лекаром, а места и села — подаља од окружних и среских вароши ма и не била тако мала 2 ) — остављена су на милост и немилост врачарама и биљарицама, иразновери и заблуди. Бадава се власт упиње да то сузбије: — неће успети све дотле, докле год Србија не буде нмала довољан број учених и савесних лекара из своје средине. Народу се не сме и не може замерити, што у своме незнању а у тешкој невољи тражи најближе помоћи код незналица и варалица, који ће га и оглобити и уиропастити. Ње,му се то не може замерити — све дотле, док му се не да довољан број добро спремних уче') Румунија и Вугарска одмакле су у томе од нас и с тога, што лоред онога броја дипломисаннх лекара, што га истакосмо, имају још исто толико и т. зв. »Јелдшера«, а и то је велика помоћ. У овај ред лекара могли бисмо, истииа, и ми уврстити иаше лекарске номоћиике, али је њих тако мало, да их не вреди ви сномињати. Сем тога разлика је и у томе, што су румунски и бугарски Фелдшери и теориски и нрактички сиремпо санитетско особље особите врсте с тачно одређеним делокругом, а наши лекарски помоћници махом ироиали медицннара с мало спреме а много иретенсија. 2 ) У Србији имају 422 села преко 1000 становника: Са 2000 -3000 стан. има их 37 » 3000-4000 » » » 12 » 4000—5000 » » » 6 » преко 5000 » » ј , 4 Шта више, има једно село (Азања) са 6656 становника. ГрадиИа (варошица) има: Са 1000—2500 стан. 33 » 2500-5000 » 7 » преко 5000 ј , 1 Градова (вароши) има: Са испод 5000 стан. 5 » 5000— 7500 » 11 » 7500-10000 » 2 » преко 10000 » • 6 (Види : Попис станоиништва од 31. дец. 1895.)