Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВЛ

иих лекара, које ће у свако доба ласно на расподожењу имати. Искати од њега, да са својим болесником по два-три дана пешице, па воловским колима или на коњу лекара по целом округу или срезу вија; тражити од њега, да велики део целог свог годишњег прихода за то жртвује, да му лекар за један тренутак „на болесника дође", па ипак „доцкан стигне": значи захтевати од проста, и онако неповерл>ива човека и сувише; знлчи затрти у њему и оно мало вере у докторе, што се још но гдегде пађе; значи сасвим га одвићи и отуђити од лекара и Медицине.... Оскудица лекара у Србији истиче се још јаче, кад бројно стање њихово код нас упоредимо с њиховим бројем у уређепим државама. Као што рекох, у Србпји долази иросечпо 1 лекар на 12.755 душа, а у Италији и Аустрији на 2500, у Француској и и Немачкој на 1500, у Енглеској и Јапану па 1200 на најпосле у Северној Америци чак на 600. Кад би, дакле, Србија хтела да достигне бројно стање лекара у културним државама — рецимо бар само оно у Италији или Аустрији — морала би веК данас имати најмапе 1000 лекара — дакле више од 5 пута толико, колико их доиста има. Тај "број нсКе она достиАи — све дотле, док не буде имала свој медицински факултет. Али и онда, кад би се једпом већ тај потребнп број подмнрио, било би још увек невоље око иодједнаког расиореда тих лекарских снага по целој земљи — као што је и данас имамо. Не пати Србија у здравственом погледу само зато, што нема довољан број лекара, него и с тога, што су се готово сви њени лекари сконцентрисали или збили у неколико већих места (Веоград, Крагујевац, Ниш, Шабац), па их је народу тешко добављати, а та невоља трајаће све дотле, док Србија не буде имала свој медицински Факултет. Млади људи, који су ио великим светским градовима годинама учили и своје најлепше време проводили; државни нитомци — а то су махом деца из „бољих", „признатијих" кућа — и синови богатијих родитеља, који су као ђаци у иајвећим средиштима европским (Паризу, Берлину и Бечу) но 3—4 хиљаде динара годишње на расположењу пмали, те на неке угодпости н на нека велико-варошка уживања навикли; медицинари, који су у сграном свету всћ и у године зашли, па се тамо мож'да и оженили (а и тога бпва)... тешко Ие се решити, да своју судбину всжу за екромне, чссто и сувише иримитивне тгрилике нагиега живота у унутрашњости, и све ~Ке учинити, само да их се гито ире оаросте — Напротив: много лакше и са много мање жртве учиниће то онај, који је у скромним прилнкама својо медицииске науке у Београду

свршио, па већ као зрео човек и готов карактер на страну отишао, или се одмах своме позиву посветио. Њему неће бити ништа мало и незнатно; — па ни она скромна зарада. Он на веће прилике није нн свикао, па их неће ни тражити, а оскудицу њихову ни осетити. Кад је реч о бројном стању лекара, онда морамо и ово у рачун узети. Србији ће и после, кад већ једном подмири потребаи број лекара, требати годишње ивестан број нових лекарских снага, јер мора старе замењивати. Да узмемо умирање српских лекара подједнако са смртношћу осталог грађанства у земљи — дакле са 28 - 53°/ 00 годишњо, као што то показује статистика умирања из иросека од г. 1891. до г. 1896. — да поред тога узмемо још само 6°/ 00 годишњег одбитка на рачун телесног или душевног онеспособљења за лекарски позив пре смрти (а и стом чињеницом ваља рачунати): — оида излази, да би Србија годишње требала 35 нових лекарских снага, па да подмири тек само редован годишњп губитак смрћу и онеспособљењем старијих лекара — не рачунајући у исти мах и на године с епидемијама (у којима п лекари више умиру), на прираст становника, панајпосле и на нарочите потребе наше војске 1 ). Да се годишње добпје толики број нових лекарских снага, иште се, наравно, и срезмеран број медицинара, који би се за лекарску струку спремали. Меднцина траје 5 годнна, а од целокуниог броја унисаних медицинара сврши обичио само 60%. Према томе би Србија требала да подмири нотробан број лекарских снага око 200—250 медицинара, а то је Фреквенција, којом би се и новећи универснтети могли подичити, и која јасно говори, да је Србији баш нотребаи меднцчнски Факултот. Хрвати су год. 1888. рачунали, да им за подмирење њихових санитетских нотреба треба годишње само 150 медицинара, па су већ на осиову тога рачуиа тражили, да се загребачки университет допуни и медицинским Факултетом. Рачунамо ли још, да бн уз медицински Факултет ишао и Фармацевтски и марвено-лекарски курс, па најпосле и „Школаза примаље" (бабице): онда је неоспорно, даје медицински факултет баги ирава иотреба наше земље. Фреквенција његова била би јаначно много веЛа, него што је данас фреквенција философеког и техничког факултета. Колика је потреба Србије у лекарима, показује не само овај рачун, него и фактично бројно Ј ) Прираст стаиошгика је знатаи: ио нрирасту од год. 1884. до 1895. — ако би остао сталан — Србија би за 35-72 годипа удвојила број спојих становника. — И иотрсбе војске иису иезнатие, иарочито ако у.чмемо за образац страпе државе.