Prosvetni glasnik

692

По саслушању овога писма и молбе Савет је одлучио: да се умоди г. Миленко Марковић, ироФесор Гимназије Вука СтеФ. Караџића: да ову књигу прегледа и о њој Савету реФерује. IX Прочитано је писмо г. министра просвете и дрквених посдова, од 22. августа ове године ПБр. 7991, којим спроводи Савету на одену и мишљење молбу г. Петка Николића, учитеља топчидерскога: да се прегледа и ако је добро препоручн српским народним школама његова в Сриска, рачунаљка", коју је према примедбама ранијих Саветских реФерената ноправио и усавршио. Поводом ове молбе г. Петка Николића Савет је одлучио: да се умоле да ову рачунаљку ирегледају и о њој Савету реФерују г. г. Миленко Марковића, проФесор Гимназије Бука СтеФ. Караџића, и Димитрнје Путниковић, винш учитељ народних школа, који су и раније Савету реФеровали о овој рачунаљди. X Прочитано је писмо г. Момчила Иванића, проФесора Гимназије Краља Александра I, којим јавља Савету, да због својих садашњих послова и покрај најбоље воље нпје могао као одређени реФеренат прегледати и оценити рукопис г. Андре Гавриловића ,Свети Сава", те рукопис враћа, с молбом, да га Савет унути другоме на одену. По саслушању овога писма Савет је одлучио: да се умоли г. Сима Н. Томић, доденат Белике Школе, да прегледа рукопис г. Гавриловића и о томе Савету реФерује. XI Прочитан је реФерат г. др. Бранислава Петронијевића о рукопису г. Боже Кнежевића „Прнндипи Историје, књига друга". ТаЈ реФерат гласи: Главном Просветном Савету На први део књиге, коју ми је Главни Просветни Савет уиутио на нреглед и одену, изишла је моја рецензија у „Делу" за месед септембар 1898. г. Ја се с тога нри излагању садржине самог дела налазим у незгодном положају, јер ми је немогуће аистраховати од мојег ириказа садржаја у тој редензији. Отуда ћс и ова моја рецонзија Главдом Просветном Савету исиасти враћа, но што би то био случај, да ону ирву рецензију нисам писао. У ирвом делу писац је изложио ред којим ствари иду у историји, ред којим се ствари развијају, прииции еволуције био је нредмет прве књиге нишчева дела. У овој другој књизи писац излаже пронорцију у историји, он хоће да покаже како је време постајања извесне ствари оно што одређује њену есенцију,

њену просторност, снагу, променл>ивост, сложеност, одређеност е!с., он хоће да покаже како је есенција сваке ствари иропорционална њеном лостанку у времену, (да је време, као што се иисац на завршетку свога дела изражава, највиши критеријум сазнања). Писац је хтео одредити тачно есенцију ствари према њиховом постанку у времену, и он је то урадио на тај начин, што је за сваку поједину особину ствари у свакој појединој глави (у понеким главама и за више особина) хтео показати како је она функција времена. Сам начин третирања у писца такав је, да се садржај његове књиге у овом погледу иотпуно подудара са садржајем у обичном смислу ове речи, са кратким регистром онога што се у књизи налази. Јер писац у садржају исписује просто оне исте ириндипе који чине наслов сваке главе. У свакој глави писац хоће многобројним примерима из свих могућих нојава, и ириродних и људских, да ногврди одговарајуће принцине. Ми се не можемо обазрети на ова специјална разлагања, можемо само у кратко изложити принциииелни део. У томе иогледу писац изводи како је нешто што је раније све потребније, независније, како пре долази до свршености, како је сталније, како ире долази до иравилности, како је моћније, како више троши од опште снаге, како лакше постаје, више траје, непрекидније је, простије, једноличније, генералније, како заузима више нростора, како је непосредније, материјалније, унутрашњије, неодређеније, везаније, непокретније, теже, мрачније, тоилије, дубље од доцнијега. Све ове атрибуте доцнијега и ранијега иисац изводп из ириндипа еволуције, изводи из тога, што процес, који се збива у времену нијо ироцес прост и хомоген, већ процес сложен и хетероген, т. ј. ироцес диФеренцијације. Принцип, по коме оно што је доцније прелази све Фазе ранијега, док раније не мора ирелазити све Фазе доцнијега, који иисац третира у гл. 20., само је једна дериват основног нринцина еволуције. Своју еволуционистичку доктрину спаја иисац са материјализмом, те тиме сматра духовне појаве као продукте материјалних појава, те но томе пренаша еволуционе законе материјалнога света на духовни свет. То је у главном садрашна нишчевог дела. Ја сам у рецензији својој на први део пишчеве књиге изнео, колико је неконзеквентан иисац у основним својим принципима, и колико су му ти принцини погрешни. Његовом основаом приндипу у овој књизи још се више да нребацити. Он је схематичан, формалиотичаи и узак, да има много Факата који му директ противрече, и да има многих конзеквенција, које су врло сумњиве. Тако но иишчевом приндипу оно што је раније треба да буде све несвесније, оно што је доцније све свесније. Особито је лено у 6. гл. писац извео ту своју доктрину и у појединостима доиста мора му се доста дати за ираво (у осталом он ту износи све позната Факха). Ту писад изводи лако да духовне тековиве неће никад постати општа својина човечанска, већ да ће увек бити ограничене на неколике високе апстрактне умове, а да ће се будуће изједначеше у друштву тидати само материјалних добара. То је једна тако сумњива конзеквенција, да је она једна као такова довољна, па да се посумња у истинитост принцина. Пишчев основни принцип, но коме је есенција неке ствари пропорциоална њеном постанку у времену, не би у осталом био тако погрешан, да га писац није