Prosvetni glasnik

просветни гласннк

63

срествима у набавкама намирница за живот, а за тим н у интересу других, у интересу општем, те да буде кадар што више користити и другима. Данашње је морадно васпптање непотпуно. Оно би желедо, да развмја само осеКака, а то чини речима, без дела и оспособљавања омдадине за н>их. Оно, овако какво је, никако и не доднрује рад и кретање у циљу вежбања у стварању намирница за жпвот. С тога и не може бити једно исто с њим. Отуда га не може ни заменити. Технпчки развитак могао би да буде само један део моралдога развитка иди барем најјаче срество за њега. Алл би он тако исто могао да буде п део телеснога и умнога развитка. Никако дакде оно исто што и они. Већина педагога мисли, да. се технички развитак може спојити с есетичним и да с њим чини једно. Ни то не стоји. Ми смо видели да се естетично васпитање састоји у култивисању осеКања. Несумњиво је, да ручни рад и ово чини. Он у највећој мери развија осећања за оно што је лепо, чисто и правилно, и у томе баш и лежп његова важност. Изоставите њега, чиме онда ово постижете? Пажњом на чистоту н ред, на добро понашање, и нисањем, цртањем, певањем и свирањем пли тако званим депим вештинама. Ако певање изоставимо као радњу грудну и грдену, онда остају ручне: писање, цртање и свирање. II ово су нам сва срества данас за естетични и технички развитак. А како и њих употребљавамо, то нам је свима добро познато. Но све су ове вепхтине више ■Формалне природе. Дете ће сваку правилност и неправидност, сваку лепоту, опазити пре на објекту, на предмету самоме, особито кад га само гради, него на цртама и у невидљивим тоновима. Но ипак су ово техничке вештине, које ми више рачунамо у уметнички или технички развитак него у естетички. Естетички оне само помажу онако исто као и остали ручни рад и друге техничке вештине. Ми и хоћемо, да овога буде внше, те да се јаче потпомаже и физички и умнп и моралли и естетичнп развитак. Је ли дакле естетички и уметнички развитак једно исто ? Никако. Естетичко васпптање гаји иди развија осеКања наша, а техничко упућује иа рад и вежба око, руку и дотичне миши&е на ирераду материје за живот човеков, индивидуални ндруштвени. Сасвим су им дакде и циљеви различпи. А што се онп додирују, то није чудо. Ми смо видеди, да је управо развитак човеков један, а што смо га ми овако изделили. то је само ради бољега прегдеда п лакшега проучавћња. Посдедњи — техничкп — и јесте управо среднна, у којој се састају и састављају сви; зато их најбоље и потпомаже. Одавде се баш и види огромна непотпуност данашњега васпптања, којему не достаје најважнији едеменат п најјаче срество и за све остаде стране развитка човекова. Данашње је г.аспитање више Формално, у којему преовлађује интелектуализам п вербализам. Технпчко васпитање још се мање може заменити религпским. II религиско, као што смо видеди, има посла с осећањем, и то ошм најви-