Prosvetni glasnik

70

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

буди вољу за рад. За тим, да пусти иитомца да ради, да се вежба у њему, те да му радљивост иређе у крв, да срасте с њим, да му иостаие природа његова, те да без рада ие може. Нпје главно, нити је могућно, да сваки изучи све, да уме да ради свакп посао. Послови ће се после иоделити. Главно је, да се вредноЛа као врлжна развије у свакога, те да хоЛе п уме да радп онај посао, којп му после у друштву падие у део, п да тежи папретку у н>ему. А ово,. што домаће васнитаае н основна настава овако срећно засн} г је, разне стручне, пољопрнвредне, занатске и пндустрпске школе пмају да прпхвате, усаврше, и да у измпшљању, творевинама и уметности иду до у недоглед. Тако ће се спремити омладина и васиитати народ, којн ће бити кадар да стане напоред с осталпм образованим народима и издржи утакмпцу у културној борбп с њнма. II онда је васпитање извршило свој задатак...

ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕЗИКУ О природи, постанку и развитку говора-језика Лингвистичко-историски преглед

Изразом наших мпсли може бити не само говор, глас, него то могу бити и телесни покрети и други символски, конвенцнонални знацп. Може се говорити о говору цвећа, камења, о језпку монументалних сиоменика: архитектонскпх, сликарских н вајарских. Дакле, обнчна одредба да је језик израз наших мисли врло је пространога обима. Али је велика разлика пзмеђу гласовиога говора-језика, и између других врста његовпх. Језпк прнроде другојаче разуме прнродњак, другојаче примитивни човек. Не разумева на исти начин старинске камене споменике археолог и прост зидар. Они имају исте предмете пред очима, и оиет их другојаче разумеју — тај је њихов језик двосмислен; а само се лако може разумети оно што увек .једно значи. Језик, као слободни израз, треба да буде средство за споразум, а он ће то бити, ако има једно значење и за онога који говори и за онога који слуша, за првога као средство за споразум, за другога као предмет, о коме мусетреба споразумети. За језик су потребнн жпвп људи, ја и ти. Сада нам је јасно, зашто не може битн у правоме смислу језика мртвих нредмета. Много се више примиче правоме језику говор с помоћу телесних покрета (геста). Један човек даје знаке, које други видп и разуме, они се споразумевају, а биће споразума, ако ти телесни покрети исто значе за обојицу. Ови видљивп знаци надмашују језик природе и културних споменика једно што су пролазни, намерни, а друго што једно