Prosvetni glasnik

74

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Из неврона, управо из њихових израштаја, иду спроводниди, који могу имати двојак облик: деидритни и цилиндрично -аксилни. Живци — спроводници друге врсте саставни су део нервних снонића централнога система и периФериских иерва. Нервна централна влакна могу имати, према томе где се находе, или асоцијативну Функцију, кад у мозгу везују две области мождане коре, које су бллже или даље, или комиеуралну, ако спајају обе полутине мозга, пролазећи кроз рожасту преграду што их дели, или иројективиу кад полазе с разних тачака мождане коре и у средишним се тачкама полутина прибирају; или центрииеталну, када полазе из супкортикалних области можданих, а завршују се у можданој кори. Нервна периФериска влакна излазе из продужеаа великога мозга, из кичме п из церебро -рахидиских ганглија и гранају се пут периФерије. Они су срце нервних спроводника (каблова). Између неврона у центрадном систему одржавају саобраћај оне арборизације, т. ј. завршеци цилиндрично-аксилних спроводника, а то они врше и у периФерискоме систему, спајајући моторне и сензитивне невроне. Нервни систем може де.јствовати, одржавајући везу са спољашњнм светом, у два правца или пут периФерије, где су концентровани осећајни нерви, чула, или пут унутарљегај централног система: једно је моторни, друго је сензитивни систем. Тако су и неЈшна влакна подељења на покретачка п осећајна. Између тих има разлике што се њихови неврони другојаче завршују. Покретачка влакна су простија, јер имају само два неврона, осећајна их пак имају бар три. Нервни систем са чнтавим сплетом од нерава — спроводника пут периФерпје и пут центара може се врло згодно упоредити с толеграФСком мрежом, у којој су централне станице смештене у можданој кори, а с помоћу безбројно релеа — неврона везане спроводницима — жнцама и међу собом и са свима деловима областп, покривене мрежом овом. И за говор и за слушаље што се говори — има изведен читав нервни механнзам. Једни су говорни нервн из моторнога, други из сеизитивнога система, трећи су из централнога система. Они неврони који руководе артикулацијом гласа, припадају кортикалној и моторној области. Ћелице кортикалних неврона које управљају говором распоређене су у групама у т. зв. роландичној области. Њихова се влакна завршују у нервима — моторима, који излазе из булбе протуберанциске или у предњим рошчићима неврона кичмене мождине. Она су прва влакна артикулаторна, а полазне су тачке њихове из т. зв. језиковних центара, који су смештени у области оперкуле (испод треће впјуге чеоне на левој странн), и из Фронталне и паријеталне области што се пењу. Друге врсте неврони, моторни, излазе из мождане главице, из зрнаца нерва-мотора или из предњих рошчића кичмењачких неврона па преко периФериских живаца