Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНДК

75

пуштају на површини говорних мишића своје огранке у облику арборизадиском. 1 ) 2. Потребно је да укратко покажело, који су говорни органи у ужем смислу. Сви се говорни органи деде у пет група: 1-о прибор за дисање, 2-о ларинкс, 3-е Фаринкс, 4-о уста, 5-о нос. Прибор за дисање находи се у грудноме кошу: то су пдућа и разнп грудни мпшићи п ребра, који периодично увећавају или умањују величипу коша и чине да се плућа као мехови час надму час спласну. Л.арпнкс (грло) прави је орган за говор. Састављен је из више рскавичавих прстенова и задебљања, као што су и гласне жице које се могу зближити и одвојити и на тај начин мењати, треперећи, ваздушну струју, производити глас, звук. Фаринкс је као неко предверје испред уста и носа, у коме се креће непчанп вео и час га доводи у свезу са самим устпма, час и са носном шупљином. Уста су поред гласнице главни прибор за артикулацију гласова, и једини за једну врсту гласова (сугласнике). Разне области и делови уста, као усне, зуби, алвеоле зуба, непце (предњи, средњи, задњи и меки део), језик различито артикулују гласове. Прп артикулацији помаже много и доња, покретна вилица. Носне шупљине, позади везане са Фаринксом, пуштају ваздушну СТ РУЈУ и чине Д а У носу резонује глас, појачава се, и помажу при изговору неких вокала. Иначе носни мишићи врло ретко суделују у артикулацији гласова. 3. Најносле треба да споменемо и орган за примање онога што се изговори — то је ухо. Ухо је, као што је познато састављено из спољашњега дела, шкољке, и унутарњега у ком су смештени органи за чувење. Појачани звучни таласи доспевају у средње ухо, бубањ, који вибрације ваздуха претвара у вибрације течности, која стоји у додиру с акустичним нервом. Орган за чувење врло је компликован; у његовој се унутрашњостн врши чувење. Ова је унутрашњост састављена из више шупљина, спојених међу собом, и зову се све једним именом лавиринат. Нерв за чувење улази у лавиринат и грана се у лавиринтовим кесицама и одатле нду нерви сироводници у мозак, где је локализовано примање аудитивних (чујних) представа у опште и језиковних посебице.

') Булбарпи (главични) неврони врте иокрете горњих органа говорних (вилица, усана, ноздрва, језика, непчанога вела, Фаринкса и даринкса) и улазе у састав тробдизаначнога глосо -Фарингискога, пнеумогастричнога, сииналнога и хнпоглоснога нерва. Рахидиски неврони покрећу лпшнће груднога кожа и абдомена: дијафрагме, грудних мишића и т. д. Симиатични невроии шаљу огранке заједно са сииналним, са глосо-Фарингиским, великим хипоглосом и дијафрагминим нервима.