Prosvetni glasnik

516

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ихјтовања иреко Балканског Полуострва, штампаним у Сиоменику 36. и 37.; разрешен је од дужности иређ. иредседник Српске Краљевске Академије, Сима Лозанић, и оддучено је да председничку дужнОст отправља до лостављсња новога председника прнв. секретар Академијин П. П. Ђорђевић ; ПЈШказани су и са захвалношћу нрнмљени списп Панте Срећковића Детињство и Милете Јакшића 0 Арсенију IV Јовановипу Шакабенти, које су Академији нослали. 20. марта бпо је скуи Академије друштвених наука. На томе је скупу ово урађено : улућенаје академицима .Бубомнру Ковачевићу и Љубомиру Јовановпћу на оцену расправа д-ра Јована Радоњића Ео су Гсти у хроници Ео.меса Марцелина ; на предлог академика .Бубомира Ковачевпћа, да се од академпка Панте Срећковпћа откупи чувенн за нашу стару књижевну нсторију Зборник иоиа Драгаља, одлучено је, да се умоли миннстар иросвете н црквеннх иослова, да из државнога буџета откупи за Српску Краљевску Академнју нли за Народну Библиотеку овај зборник и шест других старих рукописа, пошто Академија у овој годинн не расиолаже довољним новчаним средствима за откуп овпх драгоцених српских старина; по предлогу академика Љубомира Ковачевића одлучено је, да се може утрошити до 400 динара за откуп збнрке докумената о обновљењу српске патрпјаршије у првој половини XVI века. Етнографски Одбор Срискс Ераљевске Академије имао је свој скуп 27. марта, и том су приликом урађени овп нослови: ирема реферату Михајла Валтровића, председника овога одбора, одлучено .је, да се рад Впда Вулетпће Вукасовпћа Народни везови из околине дубровачке, пошто се у њему пзврше потребне нсправке, објави у трећој књнзи Српског Етнографског Зборннка; према реферату академика Даворпна Јенка одлучено је, да се мелодије народних иеса.ма

из Левча, које је записао н одбору послао Тодор Бушетић, учитељ из Пољне, уврсте у III књигу Српског Етнографског Зборннка ; према реферату секретара овога одбора о збиркама српскнх народних умотворина, послатнх за Српски Етнографски Зборнпк , одлучено је о награди некнх збирака, а за остале збирке одредиће се награда скуцљачима доцније, или ће им се, ио одобрењу Академијину, нонудпти за иослате збпрке накнада у издањима Српске Краљевске Академије; прилог Тодора Бушетића, учптеља из Пољне, Сриске народне игре у Левчу, упућен је на оцену академику Даворину Јенку; по предлогу одборова секретара утврђена је количина награде за рад на исиисивању сижета народних песама и на прибележавању осталих народних умотворпна у збиркама, у различннм издањима до сада објављеним. — Ч ■* Виши курс за Ручни Рад у Београду. — Првога овог месеца отночео је у Београду вннш курс за Ручнн Рад, који је приредило министарство иросвете за спрему наставника на окружннм курсевпма за овај предмет. Тај курс отворпо је од страие мпнистарства просвете референат за основну наставу г. Ј. Миодраговић овпм говором: „Госиодо курсисте, Његово Велнчанство наш љубљенн Госнодар и Краљ Александар I на предлог високе владе Своје а по са^ слушању и одобрењу прве непартиске у истини родољубиве Народне Скупштпне, држане у Ншпу 1898., 1899. и ове 1900., нзволеб је 26. јула 1898. потписатн закон, којим је Ручни Рад увршћен у редовне наставне предмете народних школа. Колпко је овим учињено добра н народу и омладини његовој која се учи по школама, то ннје наше да овом приликом процењујемо: то ће показати најскорија будућност, у којој