Prosvetni glasnik

б е .1 е ш к е

517

ће се осетити благотворни утпцај ове наставне новине. Наше је само, да овом пршшком констатујемо: да је овим чином, овим законским прописом, ирекинута у нас свака бесплодна преиирка о важности овога предмета и о потреби увођења његова у наше народне школе. А колико је овим добивено, можемо замнслити само тако, ако се јасно сетимо пзвеснпх националних особина, којима у ннтересу своме морамо озои.ђно погледатп у очи, ако желимо себп опстанка и напредовања међу осталим просвећенпм народима јевропскпм. Као што вам је познато, мн смо географски ситуиранп тако, да чинимо крај Истоку јевроискоме. Сем овога, нас географски положај вуче прнлично на Југ, а ви знате које особине преовлађују, п у народа и у животиња, које се прпмичу пли живе на овпм странама света. Кад се јужна тромост удружи с рријенталскпм немаром, онда имате једну непомнчну прпроду, коју је тешко одвојити од пређашњих комотних навика,л упутити је на живље кретање. на бржи н промишљенији рад. Нека консерватизам и даље чува наше леие народне особпне: језпк, веру и обнчаје ; алп не допустимо да му он очува и ружне, које му смећу у борби за нанредак и опстанак његов! Ове наше јужне и оријенталске особине учиннле бп извесно, да се, после дуже и заморне преппрке, склонимо, барем у већини, на противну сграну, п док би се други народи овом наставном новином још впше оспособљавали за културну борбу и победу у њој. ми бисмо још дуго просвећивали своју омладииу само речима и развпјали јој само разум, на штету и срца и тела и целога живота њенога н народнога. Оваким чпном, оваком законском уредбом, ми смо спасени од тога и ми смо за читаву четвртину, ако не и половину, века коракнулн у нанредак. А за ово на првом месту имамо да одамо срдачну и дубоку захвалу ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

своме милом и узвншеном Краљу, који је водећи Своје високо старање о свестраном а нарочитО привредном и просветном напретку Свога народа, ову наставну новнну с таком готовошћу лригрлио п потписао закон, којим се она уноси у народну школу као обавезан предмет. И ја ннмало не сумњам да ћу погодити вашу најдубљу жељу и ваша осећања, ако у овоме свечаноме тренутку, када се отвара први државни курс за обуку народних учитеља у овој новннп, узвикнем: Живео Господар и Краљ наш Александар I! На другом месту не мања хвала припада и високој Влади Његовога Велпчанства, која .је у многе реформе што их је учинила и предложила Његовом Велпчанству, уврстила п ову, која прииада будућностп, која у садашњпци само тражи жртава, а чпји ће родови доћи тек у будућности. А на првом месту хвала п заслуга за ово припада данашњем просвећеноме господнну министру просвете, којц је изнео својнм друговпма у кабинету предлог о овоме п који је својом бистрином одмах схватио сву важност и значај овога предмета ио васпитање омладине и будућност народну. Исто тако нека је велнка хвала и нросвећеноме представншптву народноме, које се, при свем том што ова наставна новина тражп доста жртава за увођење своје, опет није противпло уношењу њену у закон и школу, него га с оном једнодушношћу примило, с којом му је и иоднесена. Госиодо. Када је донесен закон о овоме, када је Ручни Рад у Србији постао обавезан предмет у народним школама, .једва беше 50—60 курзиста спремннх за предавање овога предмета, спремљенпх приватном иницијатнвом. А учитеља беше око две хиљаде, од којих преко 1.500 беху у мушким школама! Из овога видите колико је куражп и одушевљења према овој новинн било