Prosvetni glasnik

590

ПР0СВ1ТШ1 ГЛАСНИК

разне обдаети мозга расподажу развијенијом подобношћу да чувају утиске, дакде разним обдицима, врстама памћења. Кад смо говориди о унутарњем језику, напоменудн смо како се људи према врстама памћења језиковних престава могу иодедити у типове, премда има неутрадни тип. Ади се може о типовима говорити и што се тиче претежне развијености нервних диспозиција уопште: нма оптички, акустички, кинестетички тип. Овде се може наћи веома спецнјадизованих типова: да се памте нарочито дица иди места, или #орме иди боје; иди да се памте разне особпне звукова: висина. боја иди на пр. интервали, медодије, ритам; даље да се памте покрети, где дакде имамо основе за разне врсте техничке даровитости. Треба нарочито да истакнемо врсте памћења знакова: пнемена, речи, бројева, нота, чије комбинације сдуже као знатна поддога нашему знању. Свака од ових разних врста памћења може се опет јављати у разноврсним облицима, од најсдабијих до Феноменалних, које находимо у уметника, музичара, научника, шахиста, добрих рачунџија. У једних људи памћење облика и зпакова врло много иретеже, у других се сасвим.губи иснред памћења ствари и односа, где, дакле, има главни посао везивање психичке садржине. Овакво памћење одговара главним обдицима асоцијација: додира и сличности, оно може бити памћење у приповедача иди у научника. Вежбање и интерес главпи су чиниоцп да се развију све ове врсте памћења, ади је права основа њихова у природној предиспозицији нервне материје, коју вежбање само повећава а не развија. Из овога се прегледа о памћењу и његовим особинама може извести да је оно двојако: или особина органске материје да прима утиске (ретенција) или особина свести не само да чува но и да репродукује ранпје утиске и опажаје (репродукција). Ади би бидо погрешно претпостављати какво двојство, раздвојеност између ова два памћења, јер примарни психофизичкп утисак остаје то исто и кад се понови, репродукује. И репродукција дражи није ништа друго но ослобођавање латентне енергије, психичко оживљавање њезино, а коју ,је нервни систем органскога бића примио и у свест унео и која се због особине органске материје могла одржати латентном. И ова два психичка момента од битнога су значаја за памћење и репродуковање утисака. Један је од њих иажпа, која је на утисак, опажај обраћена, свеједно да ли хотимична или нехотична. На што се обрати иажња из којих било разлога, имаће, разуме се, више повољнијих изгдеда да се одржи, а у толико нре, ако се удружи с јачим осећајносним дражима, са снажнијим тежњама и жељама. У разних ће људи бити развијене једне подобности боље, друге слабије, према њиховој нервној организацији, према којој и надражаји бивају пријатни или непријатни и.ш без осетна утицаја. Због овога желеће они да се пријатни утисци обнављају, да што чешћи буду, јер ће дуже трајати.