Prosvetni glasnik

науеа и настава

591

Памћење је врдо сложена Функдија психоФизичкога организма. Све психоФизичке радње човечјега организма, као што су говор, разумевање, писање, певање, свирање, мимичко изражавање и т. д. уче се вежбањем и с помоћу памћења, а да су основане на органској основици, на диспозицији органске материје нервне која чува утиске — то је показано већ кад смо говорили о аФазији и њеним облицима. Али осим језиковних болести, посталих због повреда у можданим центрима где је локализовано иамћење језиковних престава или у њиховим асоцијациским везама, имамо и другпх врста болести памћења. Тако се сматра као специјалан случај аграФије да неко очува музикално памћење а не може читати нота. Вреди споменути да може настати поремећај у мимичким изразима (амимија, парамимија) и подобности за песму (амусија), и т. д. Јак з г мор, потресп, истерични наиади могу у церебралној структури изазвати тренутне новреде и делимичне прекиде у Функционпсању памћења, изазвати амнесију. У овим приликама нестане само дела памћења, цело друго памћење Функционише н даље. Или тада група престава једне врсте, на пр. знање језпка или музике, од .једном бива тако слаба да се не може репродуковати, или се памћење изгуби за неко, краће време. ПсихоФизичка теорија памћења и психофизички паралелизам, па добро познати примери разних повреда памћења, помажу да се лако могу разумети и ове врсте поремећаји у памћењу, премда пх није могућно поуздано довести у свезу с неком повредом у једном од делова мозга или с ирекидом церебралних Функција. Памћење је у младим годинама духовнога развитка најбоље, најснажније, тада се одржава релативно највећи број примљених утисака; увек оно .што је ново претеже над оним што је заборављено. Доцније настају обрнути односи: нови се утисци готово и не одржавају него се губе из памћења, а у свести претежу утисци из младости. Време утиче слабећп и поиижавајући све што је у свестп потиснуто у позадину. Све је теже репродуковати раније добивене утиске, све се више разликују примарне слике од секундарних, изостајућн иза њих што се тиче јасностп, чистоте и разноврсности њихове садржине. Време, докле ће трајати неки утисак, не може се одредити. Има примера да су се у свести јављали давно заборављени утисци. Али се многи појави, без сумње, изгубе без трага, пошто су били неко време у свести. Потребно је да се једнн утисци забораве, да би се други могли сачувати — то је једна од главних погодаба за чување утисака. 7. Памћење је врло значајна особина наше свести, без њега би цео духовни живот био зграда на песку. Главни је чинилац у памћењу т. зв. удруживање, везивање и изазивање, буђење утисака, осећаја и престава, појави асоцијација престава. Буде ли надражен један део свести, преноси