Prosvetni glasnik

608

ТТРССВЕТНН ГЛАСНИК

(м. Маћија н Пасторак, планиие у моравском округу, стр. 114.); Ртста (м. Ртањ, стр. 121.); Љубостиш (м. Љубостиља, стр. 121.), и др. На стр. 143. Пирхов израз за наше елатко, које је и сада још у уиотреби ири послуживању гостију, преиодп досдовно речииа сладак желс; на стр. 145. опет досдовно нреводи јеиеније са црвснс гииљате цииелс (истина реч јеменије је варваризам, али се та реч у пашем језику већ одомаћида, и озиачава нарочиту врсту плитких иине-да, и њом се сада даје дадеко одређенији појам, но речнма „црвене шиљате ципеде"). Местимнце има II недоследности у унотреби иоједииих речи: на сТр. 94. и 95. пише Поречка Тијека, а па сар. 147. и 149. исти предео зове Поречка Река. Али све ове омашке ситне су, и ми их истакосмо тога ради, што бисмо жедеди, да се у Академјиним издањима у будуће иазп п на овакве „ситннце", а погдавито зато, што с правом очекујемо, да ова, иначе у свему ваљана књига, што пре дочека и друго издање, и да у томе издању не буде ни овпх омашака, без којих се лако могло бити. На завршеаку не можемо не ножелеаи, да ову књвгу пажљиво прочита сваки интелигентхији Србин. Већ без ње, мислимо, не сме остати пи једна школска књнжннца. Ова књпга треба да се нађе свуда, као врло потребна допуна, уз: Милићевића Кнежевину и Краљеввну Србију н Поменик, Карићеву Србију, Србију и Русију Нида Иопова и Финансије и установе обновљене Србнје Мите Петровића. Дач.

Латинска граматика за гимвазије. Други дсо. Синтакса. Напиеао др. Јован Туроман. Четврто издање. Београд. Издаљс и штамиа краљевско-српске државпе штампарије, 1899. Цена 3 дпп. Године 1872. написао је др. Туроман латинску Синтаксу — прво издања по К. Шмиту — а друго, треће и четврто по Елент-СајФерту и другим иемачким иризиатим граматикама. Од свпју ових граматика граматнка Едент-Сај#ерта изгледа да је у Немачкој на најлепшем гласу као извор темељитог знања и богатог искуеава, па с тога је и доживела 43 издање. Др. Туроман израђујући ово своје четврто издање држао се сасвим четрдесет другог издања Сајфертове граматике као што и сам папомиње, а на неким се само местима обазрео п на врсне граматике Стегмана, ЛандграФа, Шулца, Шајндлера, Шмита и Валдека. Наука о латинском језику непрестано напредује ироучавањем старих нисаца и показује депе успехе, — с њоме заједно требало би да корача п школска књвпа, ако жели да се одржи на висини савремене науке, и само тако ћемо моћи учеиицима иомоћи у њихову схватању и посао им олакшати. Сиагакса др. Туромана намењена је омладини сриској у средњим школама у Краљевина Србији и двема гимназијама сриским у Ср.