Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

609

Карловдима и у Новом Саду — с тога бисмо одмах могли замерити писцу, што је СајФертову Синтаксу у сриском р)ву свео на 122 страНе! Ми с наше стране препоручујемо омдадини сриској, да чешће загледа у треће поправљеио издање Сшггаксе др-а Туромана, које је изишдо као иоправљењо у Београду 1887., и ако и ово има погрешака, али је богатије иравилииа и прииерима. Да човек може цело потребно градиво средити и све оно.пз науке о језвку згодио и вешто у школску књигу упетп, треба му знања и вештме. Ову је задаћу др. Јован Туроман добро извршио поред неких недостатзка и погрешака, које ћемо овде изнети. Велика је штета, што се писац при писању овог четвртог издања своје латинске Синтаксе није обазрео на ове новије и најновије радове о латинској граматици: Мах Неупасћег \\" ав ег§тђ1 81сћ аиз с1еп 8ргасћ§ећгаисћ Саезагз Јт ћеИит в-аШсшп 1иг <Ие ВећапШип^ <1ег Мешзсћеп 8уп1ах 111 с!ег 8сћи1е 2. тегтећг!с АиДа§е,. ВеПга^е гиг 2е11§ета88еп Већанс11ип§' с1ег 1а4еш8сћеп СгаттаШс аи! з^аИбИзсћег Огипс11а§'е; Г^икћкгаГ IЛ11ега1т пасћ^еке ипс! Ветегкип§еп /иг 1а1епибсћеп 8сћи1§гатаИк, 1)г. Негтапп ВаИтапп с1е соттшсИто ВаИпо, 1)Шлпат гиг Мешзсћеп Мос1ив1ећге, Раи1 Саиег ОгатаИса, тШћанв и на врстну граматику школску 8сћта1с-Ћ т а§епег ће1р21§' 1898. Недостапи и погрешке СајФерт-Туроманове Синтаксе ово су: § 142, 2 н 3 „Јесу. ли неједнаког рода субјекти стоји предикат у неутруму плурала, ако су субјекти ствари". На иротив Сајферт V иримедби: N111' луепп сНе теЉПсћеп 8ићјек1е Аћб1гас1а зпм!, 81еМ аисћ ИигаЦз н. пр. ТетегИаз е1 111 соиз1ап11а 1и§1еис1а 8ип1. У овом параграфу испод 3 има примедба: „да се предикат може вдадати и по најбдижем субјекту". Ја држим да је ово гдавно и врдо важно нравило, с тога га не треба у примедби спомињати као тобож мање важно него га треба на чело параграФа ставити. Исто тако иример у § 201 Кедие ресшиае песрхе 1ес1а падпШса иедие оре8 песрш инрегја пе ^ие Уо]ир1а1е8 1п ћоп18 гећиб питегапс1ае 8ип1 не одговара правилу у § 142 а и за пример у § 146, 2. б. Јат ргн1ет ра1ег тИн е1 та1ег тогћп 8 ин1 (Тег. Еип. 518. с1. I, 34, 10, Х1Л' 28, 11) готово нема примера у кдасичиој ирози. Цео овај параграФ требадо би јасније обрадити и то ио фидософским списима Цицероновим а осим тога загдедати и у ШВ1. РћП. 1888 стр. 768 и Ве181§ УоИезин§еи § 185. § 142, 3 ... е§о е1 Сшего теиз уа1етиз. Не би ли боље било ирема оној првој половини Ти1Па, 1их ио81га писати место „теиз" иоб1ег (у орпгиналу стоји (8иау188пни8) — а и с тога, што Цпцерон пише женп својој. § 150 Место 1гап8с1исеге н 1гап8Јсеге читај 1гас1исеге и 1га1сеге (с1. ћех. Меизећов за Цезара). § 155 с1 Нос гезрошћз — боље би бидо а<1 ћос. § 156 Додај и уае с. 1)а1. Уае у1с1л8 ! § 159 прим. 1 треба овако да гласи: Употребљавају се као супстантива са посесивном заменицом или са ОеиеИуош. § 155