Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

729

речи, које су давно биде изговорене. Ову унутарњу сцену неки пут могу оживети, пробудити и речи, а.ли се она и без речи може јавити. Не може се описати речима суштнна чулног утиска и наша се сећања не могу речима потпуно исказати, нису ни потребне да се она јаве у потпуно.ј јасности својој у свести. Тада као да у души гледамо; сдика од стварности искри се у дубини духа, не ФОтограФисана као у осећању, већ која се реФлектује на сто начина, без ограничености у простору и у времену, неприступна за спољашње везе, плод и игра унутрашњих свеза. Али воља и ако нема удела у овом слободном току мисди, имају закони асоцијација. У репродукцији је пасивна нажња која се обраћа на јасније и живахније преставе. Надражај уводи у свест управо ону преставу, која је за то подобна по асоцијативности својој; воља не одређује која ће престава стати у жижу свести, нп од колике ће јасности бити. 0 језиковним преставама и о њихову груповању можемо као допуну толико рећи, да се ни једна, доспевши у свест, не губи, а да не остави колики толики траг, који само у необичшш пршшкама може поново избити у свести. Све језиковне преставе долазе у свест у групама. Тако се асоцирају гласови што се заједно изговарају с покретима говорнога апарата, потребнима за њихов изговор. Даље стварају се асоцијације гласова и покрета с преставама којима су знаци, символи, Асоцијације имају пространо поље не само у области значења него и синтактичних односа, и то не само речи и њихових група него и читавих реченица с целокупном мисаоном садржином њиховом. Ове се разне групе престава, чији су ел.ементи узети из спољашњега света, у души свакога човека организују у много богатије и сложеније групе, али то уређивање бива несвесно, с малим изузецима, и његови производи остају и даље у развитку човечјега језика и ума као врл.о активан чинилац. Целокуина се граматика своди на веће и мање групе изведене на асоцијацијама: различни падежи једнога имена чипе и у свести једну груиу, разна времена, начини лица истога глагола распадају се у мање групе не само по гласовима но и по значењу. Функција асоцира све именице, придеве, глаголе прилоге и т. д. у веће или мање групе. Једну групу чине све речи постале од разних корена истим наставком. Једну групу чине по Функцијп исти облици разнихречи: н. пр. свн плурали и сингулари, сви номинативи, сви генитиви, сви локали, сви пасиви, сви перФекти, сви конјуктиви, сви Фреквентативи, сви каузативи, сви медијални глаголи и т. д. Исто тако асоцирају се и реченице по облику или по Функцији. Ове се асоцијације по неки пут подударају с граматичким категорнјама, научним апстракцијама, али то не бива увек.