Prosvetni glasnik

762

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

насхир је у њима био од нретежнијег значаја но школа. Фенелон, који је сам неко време управ.Ђао у заводу реда, даје првенство васпитању кућевном пред манастирским: ,Ако се у манастиру тачно и ревносно испуњава утврђени ред, девојка одрашћзје у потиуном незнању о свету; нема сумње, да је то срећно незнање, ако остаје за навек. Али ако девојче у извесним годинама остави манастир и врати се у кућу родитељску, где долази свет, ништа нпје опасније од оног изненађења, оног наглог пробуђења живе Фантазије. Беома ценим васпитање добрих манастира, али више марим за ваепитање добре мајке, ако му се само она може без икаке сметње посветити". (СЛРШИЂЕ СЕ)

ПОДАЦИ ЗА ИСТОРИЈУ ПРИЗРЕНОКЕ Б0Г00Л0ВИЈЕ од мбена постан^а 1871. па до 1897. 8. ии^. год. Идеја народности, коју је овај век усвојио, продрла је и на Исток код свих хришћана. Она још није захватила корена само код Турака, јер онн, налазе бољега јединства у вери, којом су спојенн са многим народима и племенима. С појавом идеје народности и у Турској су избили јаче на површину интереси појединих хришћанских народа, којн су и иначе имали и своју сјајну историјску нрош.10ст. А најглавније средство за буђење свести у народности јесте црква. Али, сви хригаћани нису имали једнакнх усмова за свој умни развитак. Грци и Јермени, па и сами Бугари, били су у том погледу срећнији од Срба. Први су се користили својпм географским положајем, 1 ) а особито представнпцима највиших духовних власти у Цариграду — својим иатријарсима н њиховим привилегијама. Грци, користећи се нашим и бугарским неприликама, [у које су, особито нас, довели преко својих патријараха, а имајући на расположењу добар број митрополита, старали су се о отварању својпх школа, а из наших и бугарскпх потпскпвалн су наш језик, замењујући га својим. 2 ) На тај начин они су поплавпли скоро сву Маћедонију. Нарочито су били овладали Битољем и Охридом. Тамо су се највише наслањали на Цинцаре, а Охрид се готово бејаше сасвим претопио, јер младићи најотменијих породица иђаху у Атину о свом трошку на васпитање. ') Разулем Цариград, где је Јермена, а особито Грка, увек лного бидо, а и Бугари су у близинп Дариграда били коицентрисали своје вође. 2 ) У садашње време, када су Грци увидели, да Маћедонце нису моглп погрчити г они их зову »Славофонима«, т. ј. Грцима, који говоре словенски!