Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

7 63

У подесетнм годинама у охридским шкодама био је насхавни језик грчки, а проФесори: највећи онда гркоман Д. Мидадинов(ић) и Маргарит Димза (сада Димица), нроФесор геограФИЈе на атинсвом универзитету, а 1858. године отиМали су се о знаода грчкога језика, Г.шгорија Прличева 1 ): Битољ, Охрид и Горица (Корча), нудећи му по 8—12000 гр. годишње плате. И Грци би све већма преко својих митропо.гита захватили корена, да нису својим бруталним иостуицима изазвали православно становннштво Маћедоније и Старе Србије да противу њих устане. 1 ) То добро дође бугарским вођама у Цариграду, те га као своје оруђе употребе, да његовом помоћу и благонаклоношћу ондашњих меродавних руских кругова свој циљ постигну. Да тога општега незадовољства није било, Бугари не би имали чпме задобити Маћедонце а доцније и неки део Старе Србија, за заједнички рад противу Фанариота. Јер ни једнога споменика у Маћедонији, ни из времена њихова цара Симеона и његова „златног доба" г не беше, на који се могаху позвати и доказивати, да су ови њихова браћа? Добпвши екзархију. Бугарима се указало отворено поље за отварање школа, помоћу којих су расађивали бугаризам. А народ, видећи да ће се тиме ослободити Фанариота и њихова језика, похитао је широм њима у наручје. 'Гада, када је требало развити најенергпчнију радњу на отварању српских школа, Србија је радила на ослобођењу целога Балканскога Полуострва и слала је новчане помоћи како школама тако и црквама

') Прличев (ић), родом из Охрида, син сиромашних родптеља, свршпо је без ичије материјадне иомоћи у Атинама уннверзитет. Као студент наиисао је пијесу „Арматодос« (наоружапп) и за то добио награду 2000 драхмп. Доцније превео је и Омира на сриско-маћедонски дијалекат, па оддомке тога послао у Филибе, да се тамо у једном бугарском листу штампају, мпслећи да је језик, на који је преводио, бугарски. Бугарске шовинисте нису могле пропустити, а да преводиочев језпк по свом калупу не дотерају. Па ипак, не могући све постићи, дали су матерпјала Бобчеву, да тај превод крптикује, називајући Прличева незналицом бугарскога језика! ? Кад је Прличев свој превод, онако изопачен, видео и читао, жалио се једном пријател.у, говорећи: »Шопови и Тордаци, бре синко, нокварише мп нијесу. Знају ли Шопови, бре синко, што је пијеса?!^ Син Прлпчева свршио је велику школу у Софији. Када бп бар према своме пок. оцу имао тодико поштовања, које таком оцу прнпада, он би онда изнео наЈавност н>егове рукописе и тиме дао добар материјал зналцима да проуче и кажу какви су Бугари ОхриИани и у оаште Ма&едонци. г ) У Охриду, сада леглу бугаризма, појавио се бугаризам тек. 1821. год. поводом тога што патријаршија није хтела да се одазове многим тужбама целе епархнје противу тадањег митр. Мелентија, те да га уклони. Тај поступак патрпјаршије озлоједио је и највећег онда Гркомана Прличева, те је стао на страну екзархије и својим ауторптетом привукао скоро сав Охрид.