Prosvetni glasnik

264

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

кво задоцаавање могло обележптн као ученикова немарљивост. Иначе треба поставнтн као правило п на ово ученицима скренутн озбиљну пажњу, да су они дужни у учионпцп бити увек пре наставника, и да, према томе, за њих вреди у гдавном само једно: да су били на часу или да нису бшш. У рубрику за том запнсиваће разреднн старешина, све што се односи на правдаље ученичких изостанака. Према томе само ће се ту, и само ће разреднн старешина бележити, да ли је ученик и како оправдао свој изостанак а неће се писаљком превл.ачити име његово, илл на ма којн други начин обелеагавати правдање изостанака у рубрици „Нису дошли", која мора остати чиста и само са именима недошлих ученика. У рубрици „Напомене" бележиће се, поред онога што је за ову рубрику казано у напред поменутом распису, још и све казне, којима би ученици бнли кажњавани, бпло да се запише цела одлука о казни, или само у изводу. Овде ће се (шш и у ирвој рубрици) још увек забележити и кадје директор, илп разредни старешина или који други наставник походпо који час. Најзад Вам најозбиљније препоручујем да при вођењу школског Дневнпка имате на уму ове напомене: 1. Рубрике: „Шта се радило на часу" н „Нису дошлп" попуњавају се увек, у учионпци, пред свршетак самога часа; 2. Све што се у дневник бедежн, мора бити записано разговетно н увек само мастилом; 3. Кад се ради задатак треба записати и какав је задатак задат, као год игго увек треба записати и кад је што н шта на часу чптано; 4. Ако се какав час не држи, или буде којим другим замењен, увек ће се то забележити као и узрок зашто час није држан и којим је замењен, пли ако замене нпје било зашто није било. Све остало о начину правдања изостапака, о бележењу ученичких кривица и т. д. што је изнесено у иоменутом распису од 1898. године ПБр. 12871. вреди и сада и препоручујем Вам, да на све оно, што је тамо казано, и сами, а и наставницима скренете озбнљну пажњу. ПБр. 7819. 5. августа 1900. год. Београд. Министар нросвете и црквених послова, Павле Маринковић с. г.

Директорнма средњнх швола Допуном чл. 26. Закона о средњим школама унесена је у тај закон и одредба који се ученик у средњој школи сматра као сиромашан. По тој одредби „за сиромашне ученике сматраће се они, чији родитељи плаћају годпшње до тридесет динара непосредног пореза". Ову одредбу о сиромаштву ученика треба прнменити не само кад је у питању ослобођавање сиромашнпх ученика од школарине (чл. 26. Закона), него и кад је реч о давању благодејања сиромагиним а одличним ученицима (чл 25. Зак. о сред. школама). Према овоме и тач. а, чл. 2. расписа од 12. ок-