Prosvetni glasnik

767

'саиосталности, он мора у кодико је то могуће једноме човеку раднтп на стварању карактера код ученика. На место учитељевог живог карактера, треба све више и више да ступа ауторитет саме идеје. Али између тога двога, конкретне личности учитељеве и надемпиричне, апстрактне идеје, налазе се безбројни ггосредии чланови. Отуда, што се ови посредни чланови врдо често прескачу и што се на њнх не обраћа никаква иажња, отуда и долази то, да од учеиика, који штогод сврше, врдо мален број постају ирави карактери. Ове пндивидуе, које, како нзгледа, више мање срљају у пропаст, изгубнле су ауторитет учитељскп н родитељски, а иису иашле други прави ауторитет, који бп га могао зам.енити. Ја држим да је књнга један од ових посредних чланова пди помоћних средстава, ко.ја су нотребпа за ностигиуће крајњег васпитног циља, и то не у првом реду шкодска књига, из које ученик има да иаучи какав задатак, већ дечији спис, који ученик узима по своме избору, а по унуству учитељевом из богате школске књижвице, па ставља сам себи у дужност да га ирочита. Тиме се отварају врата саморадњи учениковој, чему треба учитељ пре свега другог да тежи. Ученик се од своје воље подвргава раду п жеди да чита књигу за књнгом. Многе слободне часове жртвује он овој ствари. Да ученик не би нри том ударио погрешним путем, учитељ може и треба то тим да спречи, што ће књиге, које читаоцпма у књижнпци стоје на расположењу, сам пажљиво пробрати, прочитатп п у књпжницу сместитн. Тако ће учитељ посредно утицатп на развиће учениково, а да овај то не нримети. Следз^јући својој сопственој оддуци, ученик ће одабрати оно, што је управо за његово даље развпће као подеспо у књпжницу сложено. Ученик се до душе у свакидашњој настави упознаје са многим којечим што је корисно, што је добро н вредно подражавања. Али у ризници књижничкој то му се нудп у савршенијем обдику и у највећо.ј очигдедности. Откуда ће наставник, на пр. у историјској настави, иматп времена да живот тодиких хероја светских опнше конкретно, т. ј. са многим и прпвидно ситним појединостима. Како се ретко указује придика нашим • ученицима да чују у настави о пдеменитим добротворпма рода човечијег? Ако изузмемо жив пример карактерпих личности и свакидашње дружење с њима, онда је тешко и замисдитн што подеснпје за образовање карактера него што је живот ведиких људи, представљен очигледно и дирљиво. Иредставите и тај случај, да за то има довољно времена у часовима саме наставе, па ипак, колико наставника смеју за себе рећи да умеју дирљиво испричати живот једног човека, који је много већн од њих, и да то њихово иричање изазове подражавање дотичноме човеку. Зар ће они то бајаги моћи боље учинити него ли сами онн људи, који су нам већином оставилн своје драгоцене биограФије? Ма како да се још у ведико сумња о утицају „мртвога" сдова, и ма како да изгледа оиравдано