Prosvetni glasnik

768

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да се овоме претпостави „жива реч" наставиикова, ипак ће се по нашем искуству на средњем и вишем ступњу наставе писана реч махом као јача показати. Ово биограФско, а пре свега аутобиограФско бдаго не само националне већ и светке књижевности — пошто своје ведике људе позајимамо од свију народа и векова, јер су они живели за све људе и све векове — не треба нипошто закратити младежи, акоје желимо довести .до зрелијег доба. Омладина је баш та, што прима врло лако све оно што је велико, пдеменито, достојно дивљења, њу је управо најлакше одушевити. Ако се пак дете при читању одушеви ревносним радом једнога Вернера Сименса, 1 ) Дивингстона,-) Песталоција, 3 ) ЈосиФа II, 4 ) тога Филантропа на престолу и др., то ће се овим одушевљењем пробудити и развити тежња да се узору подражава, а настава може сад само на томе радити да одржи и појача утиске који су се код детета појавили. Ну животопис из прошлости утицаће васпитно само на оиога, којијепознат не само са неколико црта већ са целим животом једнога таког човека, и који је с пажњом и интересовањем нратио његово развиће, који је био ■сведок многих његовнх покушаја, његових успеха и неуспеха, његових мука, брига и патњи, а тако исто и његове радости. Без таких животописа не може бити идеалиог васпитања, јер човек долази до ведичнне, племенитости и пожртвовања иомоћу тежње ка подражавању. Кад би дете таке узоре имало иред очима у обичном животу, онда би му узори изнесени на хартији били скоро непотребни. Ну ко нам јемчи за то, да ће дете, које има пред собом такве идеалне дичностп, које га к себи примамљују, окренути у исто доба главу од ружнога, с којим се на свакоме кораку срета, и да ће га моћи савладати? Као год што брегови заузимају само известан део земљине површине, тако и ми у пространој равници људског развића видимо само овда онда но.штовање, дивљење и подражавање силним природама. Ниједан наставннк не сме пропустити а да то деци не покаже. Ну овим би била показана само потреба биограФске лектире. Треба .ли ђачка књижница да има само т.аку лектиру? Добре биографије треба .до душе да су ту у првоме реду, јер су оне најпотребније за идеално Сименс. Чувени немачки ириродњак новијег времена, још ранпје наговестио је велпку примену електрпцитета у животу. Немачкој држави иок.аоиио је 50.000 марака ради оснпвања великог Физичко -техничког завода. 2 ) Ливипгстон (Давид), енглески мшшстар, рођен 1813. г., један од најзаслужлијих афричких исиитивача, умро у Африци 1873. год. 3 ) Песталоције, славни педагог, рођен 1746. г. иисац лногих цедагошких сииса којима је тежио да поправи домаће васиитање и да унесе нов метод у наставу. 4 ) Јосиф II, син Марије Терезије, просвећени владалац аустријски (1780.-1790. тод.) а у исто време и цар немачкп, чувен са својих реФорама, од којих су многе •остале неостварене. Прев.