Prosvetni glasnik

770

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ности ? Шта вигае могло би се с раздогом у то иосумњати да ли ми данас норед све обавезе о похођењу пхкоде имамо више „образовања", више личне самосталности него ли пре стотину година ? Шта је дошло на место пређашњих самоука ? У доба, кад се поједпним људима указује опште дивљење, зар не значп то да треба гато је могуће внше пробудити ону ревност, која је ранпје водила ка самоучењу (агтобсдиахец))? Јер ранији самоук могао је пре имати права на име образованог човека него лн неко који данас, походећи редовно школу дође до сведочанства, које му даје права на једногодишњп рок службе у војсци или на похођење уннверзитета. ДА поменем овде још једно друго гледиште. Данас се с правом дижу оптужбе противу штетног утицаја рђаве штампе на народнн карактер. Опасности које отуда долазе могу се успешно само тако отклонпти, кад се још деца навикну на то да чптају добре књиге, како по облику тако и по садржинн. Ко је јео укусне и добре плодове, томе горки неће пријати. Ко се као дечак унознао са оним нгго је добро, тај ће н као одрастао човек умети одвојити добро од рђавога, па при доброме и остати. На жалост, примећујемо да велика већина нашег народа налази задовољства у опасним и рђавим уживањима, штетним по здравље и карактер, као "у каФанском животу, посећивању рђавих позоришта и т. д. и да се у томе толико заглибила, да се особито по већим градовима сразмерно ретко где налази миран п леп породпчнн жпвот. Школа је за ово главни кривац. Добре и племените књиге, дате у згодном тренутку, у стању су и у овом случају своју скромну помоћ указатп. Оне стварају укус. Оне пзазивају племенитије побуде осећања; оне чине да се младић и девојка, будући м] г ж и жена, не задовољавају мутном баруштином нити се у њој срећним осећају. Дете, које се служило ђачком књижницом, научило је да слободан час добро употреби — оно ће и онда кад одрасте ретко кад заборавити да паметно прекрати своје дуго време. Добра школска књига привезаће зимских вечери многе породице за кућу и прикупиће их око стола. II. Довде смо доказивали потребу дечије лектире са васпитног гледишта. Том приликом морали смо помишљати и на детиње развиће до одраслога човека. Сада ћемо показати значај и потребу дечје лектпре по наставним предметима. Овде се усуђујемо изићи с мишљењем: да скоро све наставне струке захтевају као потпору н иомоћно средство читање дечјих списа. Ово ћемо најпре ноказати на предметима што стварају карактер.