Prosvetni glasnik

НАУКА И НДСТАВА

771

1. Нредмети гато стварају карактер а) Религија. Ако у овоме наставноме предмету хоћемо да радимо на ослобођењу од мртвог слова бнблијског и догматичког и на буђењу религиозних осећаја н моралних побуда и начела, то само на штету дечју може бити без стварне, религиј озно - моралне грађе, каква се находи у биограФијама лобожних и у свему моралних људи п жена, и у заносним и здравим иричама религијозно моралне садржнне, као што су нриле Фр. Јакоби 1 ). Кад се дена упознају са животом једнога Гелсрта 2 ), Оберлина 3 ) и т. д., тек тада ће моћи слутити и оеећати шта је то религија. Ово ће бити корисио и по томе, што ће штитити религпју од нерелигијозне литературе која је збиља опасна. Опомпњем овде на оио, што сам горе рекао о утицају биограоија на стварање карактера. Историја. Узмимо да је реч о Рату за Ослобођење (РгеШеИзкпе^ 1813—1815). Наставник ће се морати на њему забавити отприлике 4 до 5 недеља. А како ли ће* бити тек бледа слика наставника историје о ономе, што се у томе бурноме времену догодило! Колико је знатних људи било тада! Шта ти све они нису преко главе претурили! Узмимо из рата само Лицовљеве 4 ) добровољце. Да се њихова исгорија бар у неколико очигледно иредставп, да се мало изближе у њу заглсда, и да је ученнци колико толпко запамте, потребно је бар 3 —4 часа. Ако слика Рата за Ослобођење остане тако бледа, ње ће брзо нестати из детиње душе и ствар ће остати без икаквог јачег дејства. А сад замислимо ; једнога наставника који, кроз 4—5 недеља док се на часовима историје бави Ратом за Ослобођење, даје својим ученицима књиге о јунацима овога рата: о Шарнхорету, Штајну, Блихеру, Гнајзенау, Јорку и т. д., о Наполеону, или им даје какву слику историску, која у облику ириповетке описује то доба. као нпр. Наполеон у Русији — Поход Лицовљевих добровољаца и т. д. & ) Нека се наставник користи свуда у настави оиим што су ученици читали, а што је, разуме се, и он претходно читао; нека им задаје да причају, а сам нека се истиче само кад треба што допунити или исправити. Кад неколико најревноснијих учеиика науче из те лектире много штошта лепше, они ће повући за собом и оне слабије, јер ће и њима бити мило да умеју штогод испричати и неће хтети изостати иза бољих. На тај начин свп ће тражити књиге, чптаће сви ревносно, а њихова ће лектира бити од користи и моћи ће се контролисати. Том ириликом добија се посредно још једна велика

') Фр. Јакоди , впђеи немачкн философ п несник, рођен 1743. год. Његовн ромаии носе обелсжје ФилосоФСко -дидактично, као и н.егова Философија.

2 ) Гелерт, немачки несник и инсад морално иоучних списа, рођен 1715.

3 ) Оберлин (Јоћ. Гг1<1) од 1740 — 1826. год.

1 ) ЂпШу ), вођа немачких добровољаца у Рату за Ослобођење 1782—1834.

5 ) Овако би требало код нас изводити историску наставу Првога и Другога

Уставка. П])ев.