Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТЛВА

775

рају бити за деду разумљиве. — Имајући ово у виду потребно је књиге уредити ио појединим разредима. Могло би се још понешто рећи о украсу књига, о потреби практичног и укусног повеза, о доброј штампи и сликама, али да оставимо то, јер се то мање више по себи разуме, п често је о томе било говора, иа се опет греши. На основи онога што смо рекли, да поставимо на завршетку неколико тачака о оснивању и управи ђачких књижница. 1. Ннједна васпитна школа не сме бити без ђачке књижнице и те књижнице треба да су уређене по разредима. 2. Читање дечјих списа мора бити увек у вези с наставом, с тога треба књлге уредити по наставним предметпма, а књиге појединих предмета опет по хронолошком реду и стварном гледишту. 3. Изузевши зрелије и даровитије ученике, ученику у опште треба допустити слободан избор само из оне групе књига, које говоре о ономе добу, областима, предметима и т. д., о којима је управо реч у разнпм наставним струкама. Код прпповедака релпгиозно-моралне садржине из свакидашњег живота на ово ограничење мање се обраћа пажња. 4. Сваки наставник (учитељ) треба да познаје књиге које прате наставу његовог предмета. За време наставе он упућује згодном приликом на сиисе, којима се настава може допунити. Добро би још било да у сваком разреду има по један преглед ђачких списа, који се налазе у књижници тога разреда. 5. Сваки наставник треба да се користи приликом наставе, што је могућно више, оним представама, знањем и осећајима, које је дете читањем стекло. 6. Ради контроле и примене, односно бољег памћења онога тпто је читано, ученик може у нарочитој свесци прибележити кратак извод садржине из онога што је прочитао. Закључак Увођењем наших захтева оптерећује се наставник новим не малим задацима, траже се од њега нове жртве. Али ко нпје готов да те жртве радо поднесе, било из неповерења према новоме, било из свога комодитета, било од страха према материјалипм тешкоћама; ко ма какво средство пропусти, које му помаже у његовом високом позиву: да спремн племените и ваљане људе, — тај не сме носити име васпитача. Он се не сме, разуме се, ни чудити, ако његов рад уроди рђавим плодом. С немачкот Мих. Ј. 'Бор1,евн}., нроф.