Prosvetni glasnik

776

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ДЕЧЈА ЗАБАВИШТА од Д. ). ПутниковиЂа, в. учитеља Граиабске Школе

(спршетак) После подне пре 2 сахата бно сам већ у забавишту. Деца су долазила, или боље рећи хитала. у своју школицу. Веома ретки су случајеви изостајања, управо не дође дете само кад је болесно. Ипаче не бегају^ од забавишта, него бегају од куће у забавиште. Уверавали су ме, а и сам сам видео, да деца моле да их родитељи у школицу пусте, ако би их ови задржавали, кад је време рђаво. И по најгорем времену пре ће изостати од школе деца већа. него ови малишани. Кад је рђаЈо време, виђао сам у тамошњим основним и грађанскнм школама празна места у клупама школским, али и онда је у забавиштима било пуно као у кошнпци. Сравните ово с онпм што сам испричао у почетку овог чланка, где дете моли и преклиње, да га не терамо у забавиште, па ћете признати, да није све једно иматн забавиште како било п имати забавиште како треба. У 2 с. забавиље, као и пре подне, уведоше у реду децу у учионице. Оставише одело, уђоше у клупе и седоше. Сад забавиља поче разговор с децом. 0 чему? — Шта је које дете ручало, шта је била која мати спремила, како се шта допало деци и т. д. Може некоме изгледати да је ово обпчан или залишан разговор, али он беше деци пун интереса, а беше и за мене ту пуно интереснога. Као да ми изађоше пред очи многе трпезарије и столови богаташкн и сиротињски. Разуме се, да су у набрајању јела најчешће помињала деца омиљене чешке кнедлики, (па и оне које су велике као дечја глава) и „брамборе" (кромпире". 1 ) После овога разговора изађоше деца из клупа. — Шта волите да играмо? питаше забавиља. Деца почеше ређати познате им игре. Неколико њих рекоше: „Златне гуске". — Хоћете ли златне гушчице? пита забавиља. — То, то; хоћемо, хоћемо, одговоригае деца. Игра се поче. Одвојише се 8 девојчица. То су златне гушчице. Сва деца запеваше: Златне гуске полетеле... После прве строФе забавиља пита једно дете: А куда су одлетеле? Дете каза један град. И сад оних 8 девојчица „полетеше": подигле ручице до рамена, па машући њима трче на прстима (да се не лупа) око клупа, докле бајаги не стигоше

Ј ) Са кромпирпма Чеси имају преко стотине разгшх једа, Треба човек да види како се једна храна справља на многе разне иачине, како и проста храна може бити лепа и укусна, па тек онда да верује, да се наш иарод храни врдо рђаво не толико због немања колико због неумења и незнања.