Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

777

у тај град. Посде се одвојише 8 мушкарчића, па иет делојчица, па мушкарци, докле се сви неизређаше. Певање и ,дећење" нонављало се као и први пут. После ове игре дође ходање у реду опет с певањем и разним покретима руку. По том се сва деца ухватише у кодо, а једно стаде на сред кола. Оно је држало рукама раширену марамицу, и ишло поред кола докле су сви певали: Мараму имам Коме да је дам? Никоме другоме, Детету доброме, Томе да је дам, Томе да је дам. Код овог последњег стиха оно дете у коду, већ је изабрало коме ће мараму предати, пред љега стане, простре мараму доле испред ногу, иа н>у клекиу оба детета, па оно прво пољуби друго у чело и преда му тиме мараму. Сад ово друго узима мараму, па се песма и иста игра понавља докле се већина деце не изређа. 1 ) После ове игре деца уђоше у клупе, па очпташе иди управо пспеваше молитвицу своју. Сад је било на реду ређање коцкица. За свако дете има засебна кутија с коцкама. Па кутији су знацима обележене стране. Кутије стоје у школском орману. Одатле их сад два детета узимају и носе на клупе, одакле свако дете узме по једну. Забавиља има исту таку али већу кутију и коцке, а за ређање има нарочити повисок столић. Сад забавиља објасни деци коју ће страну кутије окренути к себи, како ће извући поклопац и како ће коцке извадити. По том је она на свом столићу ређала коцке, а деца радила исто тако. Начинише прво као зид, па то променише те изађе као капија, па после начинише пирамиду и т. д. После забавиља рече да ређа и прави шта ко уме. И овде, као и при цртању јутрос, сад је било утркивање и показивање шта ко уме да начини. То све трајало је око 1/ 4 с., па се онда коцкице сложише у кутији, покупише се кутије и оставише у орман. Сад је дошла игра „ Аница и Перица ". То се игра овако: Деца начинише два кола: мушки за себе, женске за себе. Деца се држе за

х ) Код ове игре и код цртања и ређааа дрвада, кружића и кодкида пале су ми у очи неке рамике између мушке и женске деде. Мушкарди су у дртању и ређању дрвада и кодкида били вештији; они су сами смишљали и изводили више и лепших слика него девојчиде, те бих рекао да им је Фантазија и продуктивност већа. Девојчице пак биле су отресније и слободније у кретању и игри. Тако н. пр. у овој игри с марамом девојчице су чешће предавале мараму мушкарцима, а мушкарци махом један другоме. Ћ док једна девојчида лепо и отворено пољуби мушкарда у чело и слободно му иредаде мараму, дотле друго мушкарче збуњено се окреташе по колу и кад требаше да неком преда мараму, оно клече пред првог друга свог и пољуби га у чело. просветни гласник 2. 1900., 51