Prosvetni glasnik

706

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

везн. Пропитивање бива редовно при првом описивању и анализовању предмета. — Поред добра уџбеника, није потребно да ученици бележе предавања; а ако треба нежто забележити, то мора бити са свим кратко, и то при крају описа или на крају часа предавања, да не би ученици губили време одређено за посматрање, које је важније од свега другога. Корисније би бидо од бележења предавања, кад би учеиици могли пацртати бар поједине делове неких биљака и животиња и облике неких минерала; али и наставник треба лако и вешто да се служи тим средством ради објашњавања разних облика тела. По том би се најпоузданије знало, да су ученици тачно разгледали предмет и да су добро запамтили његов облик, ако га умеју макар приближно верно нацртати по свом сећању. Пу ако то није могућно, онда мора сваки ученик бити у стању, да бар речима верно опише предмете, које је посматрао, и то без гледања ствари или слике. С тога се при последњој репетицији уклања дотични иредмет испред очију ученвка; али ако наставник том приликом опази, да многим ученицима предмет још није добро познат, онда или га покаже на ново и остави им га на згодном месту ради посматрања и после тога часа предавања. Ово се последње чини нарочито пред испит са свима природним предметима, који се пређу за неко време; збирке се стављају ученицима чешће на располагање, под надзором наставниковим или кога редара, или се остављају у стакленим орманима, где се могу добро видети. Није потребно да ученици памте целу класиФикацију или потпуну систему у- јестаственици; тим би се изгубило много времена, а не би се много постигло. Довољно је да они увиде, како се природни предмети, према характеристичним знацима, увршАују у врсте, родове, Фамилије, редове, класе и т. д., и да при екскурсији могу и сами одређивати разне предмете (нарочито биљке), с помоћу добра упутства. Ну наставник мора сам добро познавати разне природне предмете у околини, да би могао помоћи ученпцпма при упознавању истих. Ако се код ученика пробуди јачи интерес за ботанику, или зоологију, или минералогију, онда ће они и сами радо тражити и скупљати дот^чне предмете и правити себи хербарије и збирке минерала, и нижих, ситних зкивотиња (нарочито инсеката); а то вреди много впше него набављање готових слика за те предмете и него учење из књига, па макар ученици многе природне предмете и не знали. Најпосле, јестаственичка се настава везује с другим природним наукама, нарочито с геограФијом, физиком , хемијом и геологијом. На тај начин могу ученици схватити ирироду у њеном јединству, и могу боље разумети узрочност између људскога, животињскога и биљнога живота и узрочну везу између неорганскога и органскога света. Ово је потребно нарочито на вишем ступњу; а и на нижем ступњу могу се уче-