Prosvetni glasnik

НАУКА И ИАСТАВА

711

користи психолошки начин настављања (методика), који унашањем подесног удруживања (асодијадије) изазива интересовање ученика за предмет о коме се говори. Ако се уз то употребом наставе у облику иитања, јасним расиоређивапсм, што већом очигледношћу ученици на самосталан рад побуде тако, да час пролази весело, онда је такав начин наставе неминовно одговорио педагошким н хигијенским захтевима. Одлике хигијенски вршеног рада у школи могу тек онда добпти своју потпуну вредност, ако се и од стране родитељске куће буде таквим истим мерама одговарадо. У том погледу упућујемо на већ тако често пута истицане тачке: окреиљење, сиавање и храну. Часови музике не крепе ону децу која су слабуњава и нервозна а. и наставу с муком прате. Од ђака који музику уче многи су најслабији у своме разреду. Да ли у томе случај или други узрочни односи какву улогу играју, требало би нарочито испитати. Односно времена сиавана треба поменути рђав обичај, што мала деца од 11 година зими већ у 6 сати морају устајати да у цркву иду. Сем тога погрешно је, да једанаестогодишњи малишани, који у 7 сати морају устати, тек у 11 сати лежу. ЈВагнерова завршна оцена гласи, да се као главни резултат са несумњивом тачношћу истиче чињеница, да су мерења осетљивости одлично, ако не и понајважније диагностнчко средство при испитивању иреоитереЛености. И кад нема никаквих других пресудних објективних симтома, не би требало поменути начин испитивања никако напустити. Оцењивању о томе, да ли преоптерећеност постоји или не постоји, на коме другом основу а не на овоме, може се само донекле прпдавати каква важност, с претпоставком у сваком случају, да се о могућним погрешкама у закључцима и склоности прегледаних ученика брижљиво води рачун.

(тпе&Ђаск-ова мерења умора потврдио је и УаппоА 1 ) прегледањем ученика гимназије и реалке у Берну. И резултат у погледу утицаја појединих предмета на ученике једнак је са Сгггсзђасћ-овим, изузимајући наставу цртапа , која је у једном случају изазивала умор, док по Жадпег-у цртање понајмање изазива умор. У том правцу мора се разликовати: слободноручно цртање, цртање тела н геометријско цртање. Уаппоб, је покушао, да помоћу једне просте и врло подесне справе испита дејство умора на осепање бола. Код већине ученика нашао' је сувишно осеАање бола (Нурега1де$ге) које се нодударало са смањеном осетљивошЛу иииања.

ТћеоИ. УаппоА, 1.а &и§ие т(;е11ео(;ие11е е1 зоп 1пвиепсе зиг 1а зепзИнШб си1ап6е. Тћезе шаи§ига1е. бепете 1896.