Prosvetni glasnik

712

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Свакоме је познато, да се људи после телесног и душевног рада раздично уморе, те отуда сваки човек и другојачу јачину умора 1 ) показује, која је ипак из посве разних узрока час већа час мања према разним утицајима што на организам дејствују, околност, која заслужује највећу пажњу при свима мерењима умора. Даље се тачно зна, да свако наарезање у умном раду исто тако као и претерано наирезање мишиКа дејствује на мишиће и изазива умор, јер физиолошки центрадни нервни надражај (импулс) којп од мозга подази, дејствује у ирвом сдучају неиосредно на мишиће, а у другом се тек иосредно подвргава томе утицају, када ведики мишићни радови цедо тедо обрвају, јер у организму сваки дедић зависи од другога и дејствује опет на њега.

На нстим основима почивају и испитивања и мерења, која је виши учитељ Кетзгез 1 ) у Бердину правио. ЖишиТми умор не производи само умни рад; спавање и храна су врдо важни моментп, чим се недостатак у њима појави; душевна узбуђења и напрезања у тедесним радовима, као и многи други узроци, који на радњу мозга штетно утичу, спадају овамо. Морају се дакле, испунити физиолошке иогодбе , ако се на питање о јачини (вредностн) умора каквог одређеног умног рада хоће да одговорп. Под субјективним умором разуме се представа, која се о сваком своме умору на основу осећања умора развија. Она се показују, кад је умор већ извесан степен достигао и припадају општим осећањима, чији је извор у нервним центрима. Називи за субјективнп умор гдасиди су: „врло чио", „чио", „придично чио", „нешто уморан" и „уморан". Оцена умора надази се у стадној мишиАној деиресији (опадању) и постаје чим организам услед недовољног сиавања, недовољне хране и иотребног кретања ио иољу, ирекомерним радом иди каквим иојавима болести доспе у такво стање ослабелости, које дуже иди краће време траје. Депресије, које се другога дана напрезањем у шкоди још повећавају, продазе често усдед надокнађеног спавања, мањег рада а нарочито усдед мдадићске отпорности, купања, гимнастике и игре по иољу. Да ди се ипак усдед јаких и стадних спречавања лшвотнпх процеса не појављују трајне штетне посдедице по тедесно и умно развиће, питање је, на које би Кетзгез с потврдом одговорио. Шкоди се морају многи озбиљни поремећаји на терет ставпти; да није њеног садејства многе се депресије не би појављиваде и посигурно би се брже откда-

1 ) Линију којом се јачина умора мери. г ) Кетвгез-ова, саопштења из тога доба објављена су у Веи1зсћ. теЈшп. ЛУосћепзсћ. 1896. 8. 433. Његова »АгЂеШћудгепе пег ЗсћиГе« (Хигијена рада у школи) на основу мерења умора изашда је у збирди 8сМ11ег-а и 2ге1геп-а 1898.