Prosvetni glasnik

714

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

0 деци која се лако зчмарају треба у настави што је могућно више водити рачун. Друге подесне иогодбе за рад биде би, према мерењима умора, свакако, добра ограна, довољно сиавања и шетпа.

Поједине замерке на мерење умора већ су раније додирнуте; може се узети, да се у многим случајевииа до резултата, добивених на основу њнх, може доћн и еипиричкнм путем. Да су нпр. добра храна, довољно спавава и шетња главие погодбе за рад у школи, зна се одавно из посведневног искуства. Сви досадањи огледи иомоћу већ подробно описаних испитивања имају, као што педагог нроФесор 8сћШег ') вели, заједнички недостатак, што што ни у колико не одговарају обичној настави у школи. : Други моменат је јака, једноликост задатака. Да ће се ученици од 11—12 година особито одушевити простим рачунањем по читав час таквих задатака, или диктирањем ставова по два часа, који исто тако у њихов круг интересовања не засецају, — пеће моћи ннко озбиљно тврдити. И кад ипак такав рад извршују, они то чине под впше мање јаком изнудом или јаком усиљеношћу воље, која наравно врло брзо мора нопустити и умор нзазвати. У самој ствари из свега тога не сазнаје се много више, но што се до сада знало, а то је, да учеиици после више часова школскога рада нису више за рад тако подобни као у почетку. Сад ћемо прећн на даља извођења 8сћИ1ег-ова, који не одриче, да и код школске наставе као и сваког другог телесног и умног рада мора наступити умор. Понајглавнији знак за умор је неирестано оиадање радне снаге, што се потврдило и КгареИп-овим огледима. Но и ту треба, међутим, са највећом пажњом приступати оцени. Просто сманмвапе радне снаге не даје права на усвајање узрокаумора; оно може бити изазвано и каквим телесним незгодама или поремећајима у осећањима, скретању изнутра или споља, о чему је већ раније било говора. Али где радна онага на непрестаном послу изједна и све јаче слаби, ту поред других утицаја свакако мора бнтп и дејства умора, који редовно прати и смапивапе иажње. Као најбоље средство за отклањање умора несумњиво је сиавање, којим се једино радна снага опоравља. Потреба за сиавањем је различна; за јаче природе довољни су и 7 часова. Један јако послом заузет учптељ, којн је спавао само 5 до 6 часова и коме је на то обраћена паасња, одговорио је: „Ја спавам

') Н. 8сНп1ег (СПеббеп), Ј )ег 8Гип(Јепр1ап. Еш КарНе1 аиз <1ег раДа^о§18сћеп 1 Ј зусћо1о§1е ип(1 Рћуз1о]о^1е. 1. ВапЛ 1. Не11. 8атт1пп§; уоп АћћапсПип^еп аиз <1ет 6еМе1е <1ег ра(1а§о§18сћеп Рзусћо1о§1е ипс1 Рћу81о1о§1е. ВегКп 1897.