Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

713

твале. Из даљих примера, који само један део предузетих мерења представљају, мисли Кетзгез да би на нитање о иовременом ареоатереЛењу ученика требао с иотврдом одговорити. То може под извесним приликама допста бити, ако се различност У Д а РУ ученика узме у обзир. Решење неких задатака је за даровите ученике често ситница, али за неке мање бистре ученике — сувишно напрезаље, преоптерећеност. Отуда су иовремене иреоитереКености код иојединвх ученика , преме већој или мањој даровитости, неизбежне и изјављују се умором. Да сем тога и још многи други узроци на то утичу, види се већ из врло важних резултата, које Кетзгез на закључку износи. Најбољи дани за рад су у недељи: понедељник и уторник, као и сваки први и други дан после дапа одмора. С тога су они подеснн за предузимање испитних радова. У недељу сгечена телесна и душевна свежнна одржава се често пута само до уторника после подне. Зато би требало препоручнти, да се среда и четвртак на вишим школама са свим растерете или заведе један дан одмора. 1 ) Најбоље време за рад једног школског дана су оба прва часа, у којима већина ученика показује највише радне подобности; само у ио недељак 3. и 4. час као да дају боље резултате рада. Настава од три часа иосле иодне на вишим школама јз махом напорна и требало би је нремесгити за понедељинк. (Њено укидање бндо би свакако најбоље). Мало дужи одмор требало би завести после сваког предавања од два часа, као и након сваког часа после тога. Велики школски одмор је од благотворног утицаја, али његове последпце једва ако се могу дуже од четири недеље доказати; већ и са тога разлога било би подесно чешће одређивање дневних одмора у радно време. Расиоред часова требао би поједине предмете, према чињеним мерењима, тако да групише, како би се умор одмах у почетку могао отклонити. Поједини иредмети према томе долазпли би овако:

Број часова школског дана без велнке потребе за децу од 10—12 година не треба да износи внше од четири, а за децу од 12—14 година пет часова био би максимум.

Ј ) У Француским школама четвртак је слободан, ради наставе из религије. 'Гог* дана се ништа друго не предаје. просветни гдасник, 1900., 2. 47

1. Гпмнастика. 2. Математика. 3. Страни језицп. 4. Религнја.

5. Немачки (одн. Српски). 6. Ириродне науке и геограФија. 7. Историја. 8. Невање и цртање.