Prosvetni glasnik

НДУКА И НАСТАВА

Језик је у претпису тако убедљив и познавадачки, ди би свако даље тумачење било сувишно. У њему заступљено гледиште вазки још и сада на већини гимназија. Дугогодишњим општењем са ученицима гимназије у Бону, Нг. Еи1еп1>егд се уверио толико пута о најтачнијем вршењу поменуте наредбе и никада није чуо жалбе на преоптерећепост. Свакако дешава се, да мање даровити ученици често пута остану дуже време да раде, и то покаткад док се не уморе, али се то махом дешава код радова који изискују самостално размишљање и веџбаље у томе, те баш с тога долазе у ред најкориснијих школских задатака. То важи на нр. за математику и матерњи језик.

Што се тиче распореда часова у опште подсећа ВасЈг ап И'Ге$е, који је још 1873. на то указао, да главна тешкоћа лежи у састављању ■расиореда иредмета и држању исиита; ако распоред часова води ка ареоатереАености, онда су узалудне све заштитне мере у погледу извођења његовог. У својим „ аедагошким идеалима и аротестима " (1884) осврће се он шта више са неким очајањем на стручни систем који је био у употреби све до двадесетих година овога столећа, по коме је један ученик, према напрецима и подобностима својим из разних предмета, могао нрипадати разним разредима. Према распореду учења А. Н. Ргапске-а важио је стручни систем норед умереног броја ученика као Согопа рес1адодп. Ј. М. О-езпег, Неупе и Р. А. }Уо1[' тако исто су се изјаснили за тај систем. Ми нећемо овде и даље пратити та педагошка питања, но ћемо нрећи на разматрање најважнијих. хигијенских момената, које при расиореду часова у опште треба разгледати и који достижу врхунац у истражпвању, којим се предметима понајвише умор изазива. Да математика и страни језици највише умарају, неоспорпо је, те их с тога треба предавати на првим часовима. У опште мисли 8сМ11ег да би код наставе, слушање , т. ј. настава од уста уху, требала да. узме много шире размере, јер се њоме оку не наноси штета, а млади људи се веџбају у схватању онога што ее говори и брзом прерађивању свега тога — веџбање, које је за доцнији жпвот од врло велике вредности. Да часови предавања пре нодне или за једно нре подне и после нодне одмах иза тога, нису сви од једнаке вредности у погледу радне иодобности учен-ика познато је и нотврђено мерењима умора. Нарочико-. су заморни иисмени разредни радови; то исто је случај и кад грама- тички , дакле аистрактни рад преовлађује. С тога њих и треба преместити: у ирве часо&е изјутра, јер је у то доба ноћним сном регенерисани (осна■жени) мозак понајвећма за рад и отпор подобан.