Prosvetni glasnik

716

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је II целисходно. 11о све је нехигијенски да се први одиор од 5 минута нроведе у учионнци, као што се то неупутно ради у гимназији у Бону. Ако се хоће, да одмори одговоре своме хигијенском задатку, а то ће рећи умесном ирекидању рада, онда се они морају ировести ван учионице, и то сдободно од сваког умног рада и под погодбом, да се учионице сваки пут, отварањем врата и прозора, добро проветре. Преиа томе би .1 ети трајада оба арва часа по 50 минута, треКи час 45 минута а посдедња два часа опет ио 50 минута, и то одговарајући трајању одмора од 10, односно 15 минута, у ком погледу треба да вдада потпуно јединство. За време одмора не смеју се радити никаква напорна телесна веџбања; нису допуштени ни маршеви пи слободна веџбања. Беспослено тумарање или лаке игре могу се по иољи ученика мењати. Тедесни одмор за време доручка, био би најподеснији, да се тиме задовољи и осећање глади. „Р1епиз ^еМег поп з1ш1е1 Ш>еп1ег" нозната је посдовица, а.1 и празан желудац може бити далеко упорнији и свако умно занимање реметити. Храњење спротне деце у школама има према томе двогубу задаћу: исхрану и од ње зависно оживљавање нервног система. Јело у већим размацима (паузама) помаже свакако отклањању умора и најбоља је накнада у случају недовољних одмора.

II домаКи радови ученика заслужују да се на њих обрати нарочита пажња, јер се опи, као што је познато, рачунају у најглавније узроке нреоптерећености. У пруској окружницн од 10. иовембра 1884. утврђено је код повећавања допуштеног времена за домаће радове: у VI разреду 1 час, у V 1'/,, у IV и III 2, у II 2 1 / 2 и у I 3 часа. Даље се у њој вели: „Задацима као домаћим занимањем, не нреоптерећава се и не претрпава се искључиво, шта више ни поглавито, трајањем времена које они одузимају. Код неког рада, који се са интересовањем саме ствари отпочне, са уверењем у сво.ју снагу и све већом сигурношћу изведе, само трајањс мање пада у очн, можда много мање но гито то безусловно захтевају обзири телесне свежине и душевног оенажења; ако се, на против, какав рад равнодушно предузме V узалудној борби са несавладљпвим препрекама и осећањем неуспс-ха продужи, онда се п умерено трајање осећа као терет којн притискује и изнурава. Ирема томе је најбоља заштита понајпре у томе, да се наставом интересовање о стварима буди и за домаћи рад приирема. У опште треба тражити, да се домаће занпмање ученика ни у ком случају не сме уиотребити као накнада за оно што се на часовима учења може и треба да да, него само као продужење и допуњујуКи завршетак иостигнутог усиеха на часовима учења."