Prosvetni glasnik

718

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Да иредавање гимнастике, у погдеду умора стоји на једиој висиии са садањим језицпма, почива на општем искуству и слаже се са мерецдма умора. Предметима са мањим умором припадају: Историја, Географг(ја, Природне науке, ако се уче, Пемачки, Цртање и Религија. Француски би међу страним језицима требадо оставитп за после подне, јер и Ђ т адпег немачки и Француски сматра у погледу умора као једнаке. Обично ручно цртање није тако заморно и припада радокима који не уморавају. Али од иедагошке наставе цртаља тражи се, као што 8сћг1ег замишља, да ученик исто тако мисли и говори као што црта, јер је при томе за н.ега главно, да се посматрашем тела, датог ученику за цртање, нробуди његова самостадност за рад и употребн на то, да га он научи да гледа, да би виђено могао да изложи н објаснп; тек тада, почиње он да црта. Да би се то ћостигло морају стално разум, уобразиља, памћење п дубоко иосматрење у томе суделоватп. И тако је педагошка настава цртања такође умни рад и као такав је неподесан за иоиуњавање одмора, којим треба да се прибави опорављење од душевног напрезања. Ово гледиште везује се за предлог КгареИп- а, који дуже одморе (паузе) хоће да попуни цртањем и „наставом веџбања руке, коју он веома јако цени". 0 вредности овог последњег говориће се доцније, али ми опет за то мислимо, да сви ти одмори треба да су елободни од сваког телесног или умног рада. Педагошка настава цртања коју је описао ЗсЈ/Иег уморава нарочито код цртања тела и гсометријског цртања, док слободноручно цртање са обичних прегледаоница махом није тако напорно и пре душевно освежавање пружа, ако се с вољом. радн. У оигите мора се код свију иредмета што се иредају узети у оцену и субјективност, осеЛање воље или нсмање воље код ученика, ако је у иитању рад који изазива умор. Интересовање за цртање, за историју, за геограФију и природне науке растерује сваки умни умор и оживљава шта више дух, ако је предавање наставниково живо и примамљиво. Утицај душевних иојава при ученичким радовима н пажњи ученика заслужује вазда највећу смотреност; он се не да мерити и иојављује са само својим дејством. Дремљиви и лењп ученици распоредом часова не могу се поправити, оскудица у јачини воље много пре је узрок заостајања према другим учеиицима. Од личностџ ниставникове зависи врло много, да ли ће учешће у предавању остати живо, у колико се то односи на вредне и марљиве учеиике, јер лењи учеиици пе реагирају ии на то. Свуда, куд год погледамо, истиче се индивидуалност (ирирода) ученикова, осеИање или немање воље,пт1\)п оцени његова рада морају се они увек ставити на прво. место^ о. чему .се и при мерењу умора мора водити рачун.