Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

731

Не постоји дакле Филогенетичаи ред у већем пространству. Л.ш је ииак цедо стабло црва од великог значаја; јер у гдекојих његових класа налази се сиона са остадим метазоичким стаблима. 4). ЕсћтоЛегтаи. Да ово стабло води своје порекдо од црва изводи се по томе, што и у њих налазнмо дарава које имају обдик бндатерадни, ади Фидетички развитак доцнијих ступњева још нам није познат. Међутим надазимо ведику компдикацију у развитку готово свију кдаса. У опттева;ки као основни обдик, обдик са. пет зракова. Еако је пак овај обдик постао пробдематично је, као и сродство међу појединим кдасама. Најважније су кдасе у овом стабду: В1аз1о1с1еа, Суз(:о1(1еа, Но1оШипае, Сппок1еа, ЕсћотМеа и Аз1:еп(1а. 5). АгИсиШа. У ових је карактеристична иодеда теда у дедове чданове, што већ виђамо у неких црва (АппеМез) обедеасено. Међутим метамерија, која је постада од стања још неПодељеног у чданове, вдада дедимице и у унутрашњим органима а надазимо је постепено и на наставцима теда. Најнижи одељак згдавкара, који многи у црве броје, јесу Апии1а1-а. II док метамерија овде није врдо јако промењена, дотде у вишнх кдаса постају конкресценцијом — срашћивањем, поједини већи одељци теда. Још више утиче на организацију дисање и према томе и деде се згдавкари иди како пх још зову АИћгоросЈа у два ведика деда, од којих један део живи у води п зове се (згаисћИае) љускари (сгазисеае) а други којије придагођен на дисање у ваздуху, зове се: ТгасћеаУ. И као год што се љускари деде у вшие кдаса, тако и трахеате дедимо у Агасћпо1(1еа (пауке), МупароДа (стоноге) и 1пзес1а. 6. У стабду мекушаца - Мо1изса — тедо је истина неподељено и у живих представпнка удаљено од црва, и ако у нижим одељцима указује у нечему на њнхову организацију. Чим се иак развије љуштура и кућица онда наступају многобројне промене и у унутрашњој организацпјп. На најнижем ступњу стоје Атрћтеига. Асерћаћг п 8сарћорос1а, ба^егоросћг и Серћа1оро<1а представљају више и јако дивергентне кдасе. 7). ТитсаГа. Ово стабдо, што се тиче организације, стоји на нижем стунњу развића но ова три посдедња стабда (ЕсћишЛеппаћг, АгИсиМа и МоПивса); адп има нечега заједничког с кичмењацима, те нх с тога овде мећемо. У остадом идашташи су сродни и са црвима и имају везе са ЕШегорпеиз^а. Најнижн одељак чини кд. СореМа (АррешИсићича), чија се организација деднмнце враћа и у АзсИГа. Већ даље стоји кд. Руговотае (Азс1(11а 8а1рае1'огш1з) а још даље БоНо1ае (Сус1отејаг1а) и ТћаИасеае (8а1рае). 8). Стабдо чнне Т г ег1еЛга1а нди кичмењаци. Корен овог стабда иадази се у Тишсаи, које с тога уједно са кпчмењацнма мећемо у једну групу — СћогсШа. Ади не треба мисдити, да у Пдашташа има и директних спона са кпчмењацима; јер и ако се дарва у асцидија у основи сдаже са кичмењачким типом', опет их не можемо сматрати као ди48 *