Prosvetni glasnik

730

ЦР0СВЕТН11 ГЛАСНИК

У таквом једном стабду (Рћу11ит) један животнњски облик развио се у разним правцима, иочев од најпростијих до најкомшшкованијих. Усдед неирестаног диФерентовања, нађене су категорнје зе пододељке, који су разна имена добили. Ови пододељци одговарају гранаљу стабда и у њиховом рачвању огледа се дивергенција карактера појединих одељака. Према оваквом појимању ваља сматратн, да се свако стабдо састоји из читавог једног реда организама, који су се развили из једног араоблика и за време геодошког развијћа диФерентовади се у мвоге гране н гранчице, од којих су многе још за време разних геолошких периода угинуле док су се друге и ако у многоме промењене, до данас одржале у животу. Дакле под типским у организацији разумемо све оно, што се после многоструких диФерентовања одржадо и од основног облика у многим модиФикацијама прешло у насдеђе, као заједничко. Ми се не можемо овде упуштати у ближе посматрање свију стабала метазоички^ пошто то нрелази границе наше задаће, да изложимо Уиоредну Анатомнју Кичмењака. Али баш ради иостигнућа натпег циља не можемо са свим прећи преко нижих животињских стабала — преко безкичмењака (Еуег1ећга1а); јер у њих налазимо заснову многнх органа, који су се доцније у кичмењака јаче развили. Сем тога, оно што је типско у многих органа издази јаче на видик, ако се упореди са оним што смо нашли у безкичмеаака. С тога ћемо у кратко прећи! сва стабда метозоа. 1) У Сое1ен1ега1а престављају 8роп«1ае најнижи стунањ метозоа. Оба клицина листа граде тело — (Јаз1;ги1а — у 6аз1;гаеас1-а. Компднкације налазимо у РопГега где се развио на разан начин и у разном броју улазак и излазак из тела. У остадих целентерата (Спгпагга) 2) налазимо, да се развио већ средњи лист (шезосЈепн) и сем главне осовине разликујемо већ две или више сиоредних осовина, које су првобитно биле једнаке. Усдед овога тело добија облик зракаст. У многобројним пододељцима: Ро1уротес1изае (НуЉотеЛизае, 81рћопорћогае, Зсурћоте^изае), АпШогоа и С1епорћогае налазимо ведико богатство у обдицима, при чему и грађење колонија игра удогу. 3) У стаблу црва (Уеппез) налазимо већ ггочетак билатерадног облика тела, где су обе споредне осовине постале различне. Најнижи Р1а1ос1ев — пљоснати црви — у којих нема сое1от-а прибдижују се целентератнма и деле се у више пододељака (ТигћеИапа, Тгета(;ос1е8, Сез1:ос1ез). Друге гране црви репрезентоване су КетегИт-ма МетаЉећшпШез-ама Серћуге1-ма и Ко1:а1;оп-ама. Њнма се нридружују Вгуотоа (Мо11изсо1«1еа) а помоћу ларве и Вгас1порос1а. Овде долази као самостална грана још једна груиа, која има мало обдика; то су Еп^егорпеиви (Ва1апо°;1оз8и8), чија је организација постигла висок ступањ диФеренције. У већине грана, што састављају стабдо црва, не надазимо у живих облика јачу везу у организацији, а и онтогенеза не казује нам за све заједничко порекло.