Prosvetni glasnik

БАУКА И ВАСТАВА

737

ставним програмима из Рачуна од 10. сеитембра 1899. г. ПБр. 4963. и од 30. новембра 1899. г. ПБр. 13793. Из њнх се види, да се у I разреду основне школе учи рачунати најпре до 10 у све четири рачунске радље а за тим тако исто до 20, све само усмено; у II разреду од 20 до 100, односно од 1 до 100, најпре усмено а после и писмено у све четири рачунске радње; у III разреду од 100 до 1000, односно од 1 до 1000, усмено, с округлим бројевима, и писмено, у све четири рачунске радње; у IV разреду рачунање целим бројевима преко хиљаде, неограничено, у свнм радњама,- усмено и писмено. У Грађанској п Девојачкој школи ироширује се рачунско веџбање у радњама целим, неограничено великим, бројештма, пменованим и неименованим, и разломцима једнпм и другим: уче се размере и сразмере, правило тројно, друштвено и друго, што је потребно у грађанском животу. Овоме излагању овде цељ је да опширније представи иачин како ће се иостуно изучавати рачунање од 1 до 100, односно до 1000, које је основица свеколиком рачунању целим бројевима, иа и рачунању деловима. Има два начина на које се може разделитн рачунско градиво при поступном изучавању његову од 1 до 100, односно до 1000. Један је кад се узича све број по број нов, иа се сваки, у вези са иретходнима, изучава у сва четири вида рачунања, усмено и пнсмено (Грубеов начин); други је кад се с целим обимом бројева (у I р. 1 до 20, у II р. 1 до 100) изучи најпре само сабирање, на одузимање, па множење, па дељење (или сабирање па множење као сличне радње, затим одузимање на дељење). Овај други начин није добар у многом погледу, и ако га се већина учитеља држи, и ако су и ученичке Рачунице за II, III и IV разред Основне школе и паставпички упутник за овај предмет, од Ст. Д. Поиови&а, пзрађенп по њему; први начии је, напротив, много бољи. Махне другога начина ове су: 1) Њиме се сразмерно врло брзо, непоступно, долази до великих, и за дечје право поимање, тешких количина; 2) последњи вид рачунања, дељење, никад се не изучи и не утврдн као што треба, јер се обрађује на самом завршетку школске године, када је мало времена и када је дечји дух већ малаксао те се после у њему рамље целога живота; 3) деца, која буди из којег узрока изостају неко време од школе, ■емају прилике да надокнаде оно што су пропустила, те им на том месту остане празнина у знању због чега им је нанредак увек после сумњив; 4) кад се школа распусти пре свршетка године, услед заразе, учитељеве болести, итд., сви ученици остану у извесним рачунским рад-