Prosvetni glasnik

746

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

док се иретходна није толико савладала да је иостала ђачком својином (нпр. не сме се прећи на групу 30—35 док се није добро савладала група 26—30). Но, да се може одлучити да ли је нека рачунска група савладана као што треба, нису меродавни ни најбољи ни најгори ученици, већ они средњи којих је увек највише у разреду, а то су добри и упода врло добри ученици. Ко би се управљао по најбољим ученпцпма ишао би напред вр .10 брзо, те би веллка већина осталих, њих 2 / 3 , па и 3 / 4 заостали у развијању. Ео би се, напротив, управљао по најгорим ученицима морао би ићи напред врло споро те би много дангубио и осудио би велику већину ученика, све оне боље и способније, на застој у развијању, на чаму и досаду, од чега би се у њих одгајивала неиажљивост и тромост у умном раду. Овде се сада намеће питање само од себе; па гита да се ради са слабим ученицима у рачунању ? Ту важи као правило: да се они никада не снеју занемаривати и да нема ни узрока да се занемарују. Да не бп пак остали ђаци у разреду дангубили док учитељ њих изводи сваког часа на пут, треба их на часу више питати за лакше створи, мотрећи да не попусте у пажњи и самопоуздању, а иначе мора учитељ главно тежиште наставе из рачуна за њих пренетп на наставу ван редовних часова: пре и после школе, четвртком после подне, недељом и празником, о грожђаној берби, о Божнћњем распусту, итд. Ова ванредна настава слабим ученпцима у рачунању треба уопште да се удеси тако, те а) да се врши што чешКе а за кра&е време и б) да се што више вршп очигледно, и то са мањим количинама. Велики део оне деце која су слаба у рачунању пати од мане, да нису у стању да дуже време држе затегнуту пажњу која је потребна при рачунању. Њихов мозак није још толико очврстао да може за дуже нздржати јаче напрезање, као год што има деце у које брзо малакшу мпшићи кад пођу узбрдо. Ту су једино на свом месту чешћа а краћа веџбања; јер је узалудно све веџбање пошто је детињи мозак малаксао, и јер се само оваквим штедљивим а чешћим веџбањем може мозак у ове деце изгимнастицирати и оспособити за теже и дуже напоре. Код овакве деце много и много више користи донесе вежбање у рачунању три пута дневно по 5 минута но једанпут 15 минута, или три пута по 10 минута но један пут 30 минута. У друге, опет, деце слабе у рачунању, није уопште мозак дозрео заове врсте апстрактних душевних радња, какве су неизбежне у рачунању. Ту је онда једино спасоносан многи рад очигледношћу. На тај начин та деца отпочну најпре замењивати апстрактност конкретношћу, која нм од чешће веџбе постаје све покретљивија и у свако време на расположењу свести, а како су, опет, и све апстракције могућне само на основи