Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

349

тавају, нарочито у погдеду реда н чистоће. Тога ради увек ириликом прегледа држим смотру и па тај се начин уверавам о успеху у том погледу. И ђаци и наставници су у повереном ми школском округу у опште узев у овом тромесечју доста доброга здравља. Само је у Малој Дреновн (срез девачки) и Бошњанима (срез темнићски) прекидан школски рад по 20 дана због малих богпња и шарлаха. У остаднм школама није било толиког прекида због болести, али не могу ни рећи да је школски рад био довољно интензиван у септембру па и у октобру нештђ због бербе, а у неким школама и због очекивања распореда о премештају наставника. Истина је и то, да .је у многим школама подручја ми рад у овој години школској почет уредније, него што је ночет у ранијим годинама. Приликом прегледа школа у овоме тромесечју поред дужности у погледу спољашњег уређења школског, старао сам се да у овој трећој годннн што потпуније извршим и дужност у погледу инструктивнога надзора. Тога ради држао сам месна учитељска већа у шеснаест школа приликом лТрегледа у намери, да утичем на наставнике, да се грешке у настави и васиитању школском |клањају; да се наставници у школском раду упознају, зближавају, те да и сами један на другог утичу ради унапређења школскога рада. Тај посао овако сам вршио. Сваки наставник у својој учионици држао је предавање, које му је тога дана било на реду по расиореду часова и дневнику школскога рада. Ирегледав претходно дневник наставничког рада у школи, одређивао сам наставну једиАицу за предавање. Наставнику сам пре предавања казао, да предаје без обзира на присутност моју и присутност његових колега. Кад сам тако свршио сва предавања у присуству свих наставника из места, и кад сам ио свршетку свакога предавања ученицима свакога разреда изговорио неколико речи као поуку, тада сам образовао месно учитељско веће. Да тим већима прво је предавач критикујући своје нредавање, износио разлоге за сваки свој иоступак у предавању. За тим сам саслушао примедбе остадих чланова већа. На завршетку сам и сам критички разматрао све .примедбе за свако предавање посебице, које су исказади сви чданови већа. Тако смо критички претресади свако предавање. Од тридесет предавања која сам на овај начин размотрио није ни једно било такво, да је се без примедаба могло рећи, да је у свему погпуно и правилно. У осталом то нису ни била угдедна предавања са нарочитом писменом припремом, јер су наставници предавали са обичном спремом, како сам их тога дана изненадно затекао. Таква прва предавања са критиком при овом првом прегледу држао сам погдавито у намери, да ее с једне стране .дично уверим, са каквом спремом наставницп удазе у учионицу у редовне дане, када надзорника не очекују, а с друге стране и ради тога, да наставнике једне школе збдпжим, да заједнички посао у шкоди врше једнодико, правилно и увек споразумно. Иосле извршеног месног већа, на овај начин препоручивао сам управитељима, да чешће са наставницима из места прирсђују већа са угдедним предавањима, да их озбиљно и објективно другарски разматрају и да тако у споразуму свој рад доводе у сагдасност са захтевима закона, расписа и наредаба о цедокупном уређењу шкодском. У исто време напоменуо сам и то, да увек о раду својега већа воде забедешке и да ми их у изводу достављају. Вршећи овај посао, имао сам придике Да се уверим, да рад на месним већима треба да претходи угдедним предавањима са нарочитом писменом пршфемом на среским и окружним већима. И сами наставници признају, да им је нопросветни гласник, Ј књ. 3. св., 1901. 24