Prosvetni glasnik

514

просветни гласник

177. 2 међу интранзитивним глаголима, који имају уза се датив као даљи објекат. У четвртом издању Туроман га није навео с тога, што се конструкција његова потпуно нодудара са српском, као што се то види код осталих глагола под § 158. 2, иначе би се и ти глаголи морали унети међу глаголе рагсо, в(;тк1ео с(с., а то не може никако бити. Према овом је сувишно и уношење израза ппШ тук1е1иг „мени се завиди," јер се и ту подудара латинска конструкција са нашом, а за Немце је потребно да се тај израз унесе међу глаголе ревиаДео, вЈи(1ео е(с., пошто се у њих безлични израз тИи ту1(1е1иг мора превести личним пасивом 1сћ \\-ег(1е г)еие1<1е1. према 1пу1 (1еге ђепе1(1еп 1тс1п. Ово дакле није недостатак ни Сајфертове (управо: Елент-СајФертове) ни Туромапове граматике, а према томе ни СајФерт-Туроманове. Сасвим је сувишно, што г. Лазић жели да се } т несе у књигу и ,и 111У1(Иа вит" и „ЈпуШат ћаћео," јер су то већ стилистичне ствари. Оцењивач има и ово: „§ 165. Прим. 1. а) а СајФерт § 121. Апт. 1 говоре о употреби глагола езве са 111 да се означи каква телесна или душевна особина. Туроман не каже јасно када каже: ...или друга каква конструкција(?!)." I'. Лазић и пита и чуди се. Не знам, може ли битијасније казано, него кад се каже овако: „Када је оно, што је у кога (што ко има) каква телесна или духовна особина, употребљава се еззе ш или друга каква конструкција. Махппа ш С1сегопе е^СЈиенИа 1'и И или С1сего тахјта еЊ^иеиИа ћгК" е(:с. Зар се не каже Јасно да је она „друга конструкција" а1:)1а1. диаШ., као шго се и из примера види и да у другим случајевима може доћн и §ет!:. ^иаШ. (на. пр. тШз јпдепп и тШ т§ешо)? Дакле г. Лазићу Туроман „не каже јас-но,. каде каже... или друга каква конструкција." Мало даље стоји и ово: „Много би боље било да су и Сај®ерт и Туроман рекли: да се у тои случају употребљава и ћаТзеге ш и робвМеге... а каже се и евве ари4 аЦт, а и обе препозиције ари(1 и т." За те изразе вреди оно, што је рекао Курције у предговору своје грчке граматике: Ете 8сћи1§гаттаИк бо11 кете КапШепкаттег вет. ,,§ 166 Глагол ргоћаге има и активну конструкцију (гет ргоћаге)" вели г. Лазић. Да глагол ргоћаге има п активну конструкцију, то нико и не иориче, а да му је место у § 166. то може тврдити само г. Лазић. Зашто је овде употребљено само тгМ аИцтп ргодаШг, то остављамо госп. Лазићу, да о том мало размисли. Долази и ово: „У § 170 прим. 2 и § 187 ови су додаци саевим излишни: „али не атог т НМегаз, не Гог(18811110 тос1о, и не ћоз(;Ш тодо." Тај је додатак унесен у књигу због јасности, јер се Туроман држао оног правила соп(гаиа 1их(:а зе ровИа та§15 еШсезсип!;. У §. 137. пр. 2. могао је видети г. Лазић да је позГга уз (гесеп(л штампарска погрешка, а треба да стоји поз (тесепИ. На 610. страни вели г. Лазић ово: „§ 174 Код СепеИуа уз §га(1а и саива требало је напоменути ученицима, да је Оеп. уз саиза. апозитиван, а уз §га(ла објективан." Кад тако каже г. Лазић, онда каже свакако због јасноће^ за којом тако гине. У осталом, генитив и уз саива и уз &га(ла није ни апозитиван ни објективан, већ субјективан. (у. и б^е^тапп, Сгат. 7. АиЈ. 162).. На истој страни има и ово: „§ 175 Уеп(игае тетогев 1ат пипс ев(;о(е 8епес(;ае. Туроман по Сајферту а овај по 2итр(;-у. Овај пример не би препоручио за школску граматику због љегове мало чудновате употребе 1трега(;1Уа Ги(ига, што се не слаже са § 228. б." Кад се зна да тетог стоји са §епК.. и да се употребљава. и са езае у значењу „сећати се," као што је и озна-