Prosvetni glasnik

наука и иастаба

515

чено, онда је то тајна г. Лазнћа, зашто тај пример није подесан. Осим ! тога логрешио унућује на § 228.. јер се у том нараграфу говори о ирохибитиву, а не о императиву Футура. Даље наставља госп. Лазић ово: „§ 177 Сајферт иише а по њему и Туроман: „Саезаг п11и1 зо!е1; о1)11у1к<-1 1Пб! 1шипа8." Ја држим да се поједине речепице из писаца класичних не смеју смело и неумесно мењати." Против оваког примера буни се само акрнбија госп. Лазића. Одмах за § 177. додаје г. Лазић и ово : „Глагол а(1топеге обично се ■слаже и са (1е — ређе са ^енеИуот а глаголи (1е8регаге и пигаг1 (§ 148) слажу се и са с1е са А 1 ј 1. лпца и ствари." То нам каже г. Лазић и ако у § 177. Туроманове синтаксе стојн ово: „Уз верба етепшшзе.... аЛшопеге... стоји лице у генетиву; .ствар стоји уз уегђа „сећати се и заборављати" н у акузативу, уз кегка оиомињати и у аблативу са <}е. и Наиомена о глаголима Леврегаге и пигап је сувншна, јер нигап обично стоји са акузативом и према том се уноси у граматику оно, што је обичније, а глагол Јеврегаге стоји не само са с!е и аблативом, већ и са 111 и аблативом, па и са дативом код Цицерона и Цезара. Еуда би нас одвело уношење и таквих ситница у граматике? На шта су онда речниии? Ово је г. Лазић урадио само за то и! аН(]ш (1 (Нх188е уМеаЈиг. , За тим стоји у оцени и ово; „§ 178 шахпш не употребљава се." Добро је урадио Туроман, што је унео у тај параграФ и тахпш. Тако је урадио и СајФерт, Валдек и Шулц. Осим тога унео је и Шетапп и Ооекег у своју упоредну граматику грчког и латинског језика ( у . 8уп1ахе, р. 154), а и Оеогуез у латинскн речник, а то с тога, што се уз глаголе у том параграфу налази и §еш1. шахЈпп у Цицерона (у. Оеог§е8-ов речник 8. V. !асло и тадниз). За тим вели г. Лазић: „§ 181, требало је споменути да уз рис1е! и раешШ. стоји и (]ио(1 а под 4. уз ппзегеог могло се додати и ипзегог (транзитивно)" е!с. Што г. Лазић каже да уз риЛе!; и раепИе! стоји и с[иос1 то иде у реченице, а овде тој напомени није никако место, а што и глагол нпзегап није унео Туроман у синтаксу, то је за то, што глагол лшегап као транзнтиван иде међу своју браћу у § 148. а глагол ипзегеп дошао је заједно са ппзеге! као са својим братом под један исти параграФ због сродног значења н конструкције. И ово стоји у оцени г. Лазића: „§ 184 Треба.ао је рећи, да се глагол уезсог ређе употребљава код римских писаца и да се замењује врло често глахолом у 1 уо ." У школској се књизи говори што краће и одређеније, те се изрази „ређе, чешће, кашто, по неки пут, каткад, обично" е!с. своде на што мањи број, госп. Лазићу. Примедба 1. у § 189. Туроманове синтаксе гласи овако: „Мора стајати А1ј1 . сотраг. место (јиат са ном. или акузативом релативне заменице као" е!с., & г. Лазић хоће да се место речи место употреби реч него, мислећи да је штампарска погрешка. Није то штампарска погрешка. Замените у оној наиомени реч „место" са „него," па ћете видети да бп то била права наказа. Има и овако што у оцени: „§ 189, Прим. 1. Ово правило није прецизно." Нама је ово правило потпуно „прецизно." Како је г. Лазић нрецизан, видели смо већ довде, а идемо и даље да видимо. Још стоји и ово: „§ 142 в. т(;е11е§'И, 160 сареге!, 167 ега! нпззиз и 177 зо1е1 наилазимо на мало чудновата времена." И ова иапомена спада у „прецизност" г. Лазића. За тим долази ово: „§ 192 За аНепиб уз лице могло се додати да се каже и аИепо а^пшо еззе 1п аНдиет, а код ствари стоји и аћ. с. а1)1аЦуо.^