Prosvetni glasnik

516

просветни г.1асник

Израз аИепо апмпо иде у § 170. Пр. 2., и није му никако место у § 192 г где би хтео г. Лазић. а то због тога, што аНепив и аНеио атпшо немају никакве везе међу собом. Објекат ш аН(|иегп зависи од апшго, а не од атриб) г та му аНепо. Да аНепив стоји и са аћ и а!>1., то је означио Туроман у § 192., 3. П> После тога додаје г. Лазић и ово: „§ 195 поред роз{, излишно је гереп(е едиИаШв." Није ту ништа „излишно," већ је случајно изостављен глагол сегпНиг. Тај Је одељак о препозицпјама унео Туроман у синтаксу из четвртог издања својих облика, у којима је код ро8{ у том изразу глагол сег1П1иг (лат. грам., четврто издање, р. 159). За чудо ми је, како то није могао наћи г. Лазић, који се иначе одликује великом акрибијом. Долази и ово у оцени: „§ 205 На питање колико (времена)? сјоји и АШаИуиз на пр. (јиИмЈие ћог1б ридпаиип евП" Ово је управо бркање појмова. Ђака треба учити да се на питање „колико (времена)" употребљава акузатив, а на питање „за колико (времена)" употребљава аблатив или препозиција ш(та. При дну на 610. страни оцене стоји: „АсНесНуа (Н^пив, ш(Н§пи8 и глагол 1шН§паг1 долазе у § 188 а не у 194 а асНесНуа &еШ8 и сол(еп(:и8 у § 186 (Аћ1. саикае)." Туроман је хтео да она адјектнва, која имају уза се аМ., дођу под једаи парагра«, а то само због јасности и ни због чега више. Г. Лазић се тако ропски дрлш латинских граматика, написаних за Немце, п с толико оправдаиости, вао што је тражио да глагол Нтс1еге дође међу глаголе рагсо, 81и<1ео е!с. Даље се вели: „§ 230, 1: Ес1о и( уНаш, поп У1 \"0 и1 ес!ат. За што поправљати самог писца, који каже 2\оп и(; 71\ т о еЛаш, вес1 и( У1уат е(1о." Нема ту поправљања, већ је само употребљен природнији ред речи. То чине и други граматичари латинског језика. Г. Лазић жели и ово: „У истом лараграфу (а то је § 230., 1) додао би ради логичке свезе и бољег разумевања после ппресИгсФл: у примеру томе још и ове речи: циошшиз, диЉиб цшвсЈпе уе11е(;, Н-иеге1иг (Кер. СПп. 4, 1)." Ова је напомена неумесна, јер је пример у Туромаиовој синтакси наведен само због пе диг8, а била би умесна само за § 231, в., где се говори о употребљавању конјукције диотгпиз. На 611. страни те оцеие имамо и ово: „§ 232 Глагол сауео не спада у глаголе треДјепсН — а требало је још рећи да се слаже и са 1пНпШуот." СајФерт и други узимају глагол сжеге као уегћиш 1шресНеп(Н, јер је сауео чувам се = задржавам, спречавам себе, не дам себи да. Напомене о том, да уз сауеге стоји н инфинитив , немају ни други граматичари, без сумње с тога, што писцп неће да је школска граматика ете Еап(а(;епкаттег. На истој страни долази и ово: „§ 236 Додај испред Еошае ову реченицу ради бољег смисла и разумевања. Тиш, сит 111 АзЈа гез та§па8 тиШ ат18егш1(:." И то је „додај" сасвим сувишно. Оно, што тражи госп. Лазић да се дода, већ је па свом месту. У граматицн Туромановој стоји ово: „Тиш, сит 111 Ав1а, ге8 тадпаз шиШ аиибегаи!:. Котае 8о1и(1опе ПпреДИа Нс1ек сопсМН." Дакле, ако је требало што рећи, онда се могло напоменути да је место запете иснред речи Кошае погрешно штампана тачка. Даље се вели: „§ 237 Боље је рећи Ае§го(;о сНпп ашша ез(;, врез ев1." Како је овај пример унесен у књигу само због употребе конјукције с1ит, онда се на замерку г. Лазића о поправљању текста може рећи да он то чини само за то и( аНди1с1 сНх188е сПса1иг. Опет једна жеља г. Лазића. Тражи и ово: „§ 239. Г. писац не каже нам, за што стоји уз 11011 диос!, поп С [ио, поп ^ио 11011 и 11011 сцПп конјунктив."