Prosvetni glasnik

0 ,36

11р0сввтн11 гласник

■ тио : пало мт је у очи да учениди немају учиоииде, већ сваки наставник има своју собу, у коју ученици долазе да их учи. Осим овога необпчно згу је било како наставнпци воде рачуна о ученичкол успеху; свакп ученик, кад правилно одговори на неко питање, иа пр. преведе добро коју реченицу и т. д., добива једну тачку, а ако је задатак био тежи, онда и неко.шко тачака, које с9,м себи прпбележи. На крају часа ученик извештава наставника колико је добно тачака (т. ј. коливо лх ј <> себи забележпо), које сад н наставник забележи у нарочити списак. Кад треба да се нзведу оцене о уснеху ученика, онда се то чини нрема овим тачкама. Учениди нису у току једне годпне само ђаци једнога разреда, већ из разних предмета могу бнтн у разним разредима, на нр. из веронауке I разреда, изнриродних наука III, а рецимо из математике II разреда. Овоме су донекле узрок университетска благодејања. Због велике скупоће многи родитељи не могу да школују своје синове на университетима без благодејања, а ово се добива на основу иснита. Благодејања нма за класнчне науке, модерне језике, математику, ириродне науке и т. д. Ако ученик рефлектује на благодејање и нокаже већег дара за неку извесну струку, онда се он њом највнше и занима, па за то остале предмете занемарн. Овакав систем школовања прате и понеке неириј атности као на пр. због грађења распореда часова у оваквим школама. Бијва каткад да се по два разреда споје и имају једновремено час из појединих предмета. или да неки нредмет цредају по два наставннка а у истом разреду : један предаје ученицима, који су даровитији, а други онима који су из дотичног предмета мнојго заостали. ПшуегкИу СоПе^е 8сћоо1, где се енремају ученици за университет, пма 400 ученика. Од страних језика овде се уче: француски. немачки н пшански. Шпански језик учи врло мало ученика, једва њих 5—0. Настава почиње,

као и у већини других школа у 9 1 | 2 чаеова пре нодне. Први час траје 1 1 г сат, а друга два по ч | 4 сата. Између иојединих часова одмор пма 10 или 15 мпнута. У иодне ученицн не иду кућн, већ остају у школи. У партеру школске зграде пмају велика, пространа одељења, у којима могу да добију топла или хладна јела. МаШ§ је био у овој школн прво на часу францускога језнка у У разреду, где су ученнци од 15—16 година, а било их .је свега 7 у разреду. Наставник је прво разговарао са учеклцима о нреводу, којн је код куће рађен, па су онда даље преводили на часу н то поједине реченпце а 1а Р1б1г радп вежбања у прпмени релативних заменица. Узгред нека је речено ниједан ученик није правилио образовао датив а сцп. Разговором на овај начин губило се веома много времеиа. јер је већнна ученпка учинила исте погрешке, те је и наставнпк морао седам иута да нх претреса. Затим су сличне речеиице превођене са енглеског на францус-ки језик, а после су нх изговарали на памет. Наставник је много говорио ученицима француски, али су га они рђаво разумелп. и одговори им беху ретко пгта друго осим : дш, поп, МоивЈеиг. Од 11—12 сати нпје држат чае ннти се кад држи из којег страног језика, зато сам отпшао на час енглеског језика, прича даље МаШ^. <Јвде се целога часа ирочитало отприлике седам редп из Шекспировог Рихарда III, па се то растављало на речениде које су граматнчки одређиване н аналисане. Интересантан је био задатак за идући час : наставннк је тражно да се добро нреведе на енглескн ма што и ма са којега етраног језика. На послетку сам, велн, бпо на часу из Францускога језика за. иочетнике од којих понекп ништа нису знали из овога језика. На табли беху бројеви од 1—20, садашње време од апогг; Нге, раг1ег и наставцн имперфекта. Ученици су прво читали облике, на их ионављали на иамет. Изговор је био, разуме се, још ногрешан ; особиго за и, еи е, е мно-