Prosvetni glasnik

Б Е .1 Е Ш К Е

537

го су се мучили да нравилно изговоре. На крају часа читаи је лакши текст у лрози, и то прво је чихао наставник па ученици у хору, а преводила се свака реч одмах и иосебице. У разреду је било 17 ученика. МаШ§ се разговарао са иаставником о интернационалној иреиисци између ученика ради лакшег, бржег и бољег учења туђих језика, и овај му је одговорио, да не верује да би енглески ученици билп у стању стварно се користити писмима, која би на пр. добијали од немачких ученика. У Мегсћап{ ТаПог.ч' 8сћоб1 у Сћаг^епћоизе био је МаШ§ на два часа из Француског језика, али није видео ншита особито. Ученици су читали из читанке и једнога лакшег Францускога писца, а потом су иреводили. На табли беху написани Францускн вокали, које су ученици често у хору изговарали. А разуме се да су поједини при овоме добивалн, по једну, две па п више тачака. У Сеп(;га1 1''ош1(1аНоп 8сћоо1 Со\урег 81гее1, био је МШад иа трп часа из франпускога језика; наставник је био Француз, који је у сваком разреду држао само по један час недељно ради поправке у Француском изговору. Овај је иаставник говорио у свима разредима готово искључиво само Фраицуски, али су ученицп ииак говорили опет само — енглески, а изговор њнхов у фраицус-ком језику није био бољи него у другим школама. Дисцип.шна је била и по схватању сампх Енглеза лоша. У вишим разредима читао се н преводио Шонтењ. Нри крају часа наставник је диктовао поједине реченице, у којима су одређивана разнолика значења Француских речи и др., на пр.: 1е дгапс1 ћошше, 1' ћошше дгаи(1, 1е раиуге ћошше, 1' ћошше раиуге, 1ои( а соир, 1ои1 (Г ип соир. е1с. У два вшпа разреда читани су лакшн француски писци : Вгипо, 1е Тоиг с1е 1а 1'гапсе и Аћои1, Ие го! Лез топ1а§пеб. У црвом разреду говорио је наставник рер но реч, а ученици су у хору преводили н при крају чаоа

читалп Француски текст. У другом разреду превођен је текст, којим су се ученици зацимали код куће, затим је наставник читао реч ио реч без везел1а целину, а ученици су понављали поједине речн. — У ово.ј исто.ј школи овај је Нехмац био и на часу једнога наставника, о којем му се рекло да су му предавања веома занимљива. Он је са ученицима говорио само немачки, и ако је тек година дана откако су иочели да уче овај језик. Ученици су га добро разумсвали и одговаралп су му немачки. Наставник је нитао прво за садржину Ег1кбшц-а. јер се носдедњега часа обрађивала ова песма, иотом је иричао садржпну двеју нрвих строФа „Оез баидегз Е1исћ". Пошто је пропитао о чему је причао, диктовао је обе строфе ове пееме. Учсницп немају никакве немачке граматике ; онн самп себи нишу граматику, бележећн у нарочиту књигу I прави.аа, која се на часу изводе на основу лектире. Најбољи утисак био је у ЕоииЈаИон 8сћоо1, \\ г 1п1:есћаре1 1{оа(1. Ова школа не снрема за университет, већ за трговце. Учење траје шест година, али се директор жалио да ученици походе само три виша разреда. Ученички су родитељи сиромашни, па нм деца остају у Воаг(18сћоо1, док год је чогућно, пошто је овде настава бесплатна. — Од страних језнка уче се француски и шпански, и то нрви са четири часа недељно у три и шиански у два разреда. Само ученици, који су Француски прилично савладали, могу учити ишнански. Пређе се учио немачкн језик у место шианскога, али како су резултати били незнатни, уведеи је шиански језик, који се са мање тешкоћа савлађује, а при том је ученицнма од исте вредности. У појединим разредима било је вшпе ученика него )' другим школама, негде и но 36 учеиика. Настава је но Нб1/е-овој методи помоћу слика, изночетка без икаиве граматике, која се само од трећега разреда у неколико обрађује због непита. У два виша разреда читани су и лакши Француски пис-