Prosvetni glasnik

НАУКА И НДСТАВА

439

од тих праваца бринудо се једино васпитавање. Томе одговара и подеда васпитнога посла на естетичко, интедектуално и морално васпитавање. Према задатку ове расправе требало би пре свега да видимо у чему се састоји естетичко васпитавање и какав подожај оно заузима у скдопу васпитнога рада. То ће нам пак јасније бити ако претходно погдедамо на питање о суштпни и задатку васпитавања у опште. Данас су сви педагози научари мање више сдожни са Вајцовом 2 ) дефиницијом, по којој је васпитавање по пдану удешено утицање на живот још неразвијених, алд за образовање подобних дица, при чему се њиховој унутрашњости даје нарочити обллк; али се мишљења разилазе у нитању о томе, какав облик треба дати васпитниковој унутрашњости, т. ј. шта ваља да буде крајњи смер васпитнога рада. Из историје васпитавања знамо да су постојали разнолики циљеви васпитни: политички код Платона и Фихтеа, црквени код језуита и пиетлста, утилитаристички код Филантропа, Л.ока и Спенсера, хуманистички код нристалица класичкога образовања, реалистички код природњака, естетички код романтичара и морални код рационалиста. 3 ) Осим тога има педагога који са Кантом и Песталоцијем за циљ васпитнога делања сматрају хармонијско образовање свих сила у човеку. Видимо дакле да има гледишта по којима један васпитни циљ треба да господари над осталим сврхама васпитавања и таквих, по којима су више васиитних циљева један другом приређени. Даље разликујемо Формалпе васпитне циљеве, на пр. самосталност, и оне који имају одређену садржину, напр. тачно одређене етичке идеје. Као и свака друга врста рада, тако је и васнитавање зависно од циља који њиме има да се постигне. С тога је и при расправљању каквога посебнога питања из области науке о васпитању од битне вредности знати са кога се становишта, у погледу на циљ васпитни, оно претреса. Ми делимо оно мишљење које одбацује Формалне циљеве у васпитавању. Од неодређених израза који се истичу као циљ васпитни не може васпитач имати никакве користи, јер се они дају свакојако тумачити. Таконапр. у захтеву: „Васпитај васпитаника да буде самосталан!" није исказано каква треба да је та самосталност, и онда смо у праву сматрати и онога за васпитана који, кад постане самосталан, чини рђава дела. 4 ) Псто смо тако противни приређености васпитних циљева. Без једнога главнога циља васпитавања не може бити јединства у многоструком васнитном раду, а без тога ни правога успеха од тога рада. Управо сваки посао и може имати само један крајњи задатак, па тако и васпитни. Питање је сад само у чему се састоји тај највиши циљ васпитавања коме све остале сврхе у васпитноме раду морају бити иотчињене.

2 ) Т УаИг, Тћ., А11§. РаЉ^о^к, Виншаново издање, 1883,' стр. 41.

3 ) Вегп, Ж, (из бедежака са његових универзитетских предавања).

4 ) Вегп, ТГ., РаскјЈОЈ^к 1т бтипсШзв, 1893, 2 стр. 65.