Prosvetni glasnik

444

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПЕ

сдучај опниега иојма о Лепоме. С тога он и при ограничавању Лепога од сродних му појмова разуме под Депим увек и Добро. 38 ) Ади и „1епо у ужем смисл-у речи има сличности са Добрим: и једно и друго доиада нам се апсодутно, као што њихове противности, Ружно и Рђаво, апсодутно осуђујемо ; и у .једном и у другом случају допадање или недопадање тиче се предстаие о односима једнородних члаиова; и ./1епо и Добро идеали су човечји. 39 ) Исто су тако три тачке у којима се та два појма разллкују један од другога. 1. Лепо се односи и на природу и на душевни живот. Добро је ограничено, на ово последње. 2. Лепо и Добро стоје у различном односу према индивидуалностима својих твораца. Уметничко де .10 посматрамо не гдедајући на личност уметникову, нити овога, као човека, ценимо по делу које је као уметник створио; међу тим Добро се увек односи на онога који га је произвео и даје му унутрашњу вредност. 3. Лепо се усдовно, а Добро безусдовно захтева од човека. 40 ) Лепо и Добро раздикују се од Пријатнога и Кориснога. Корисно је увек зависно од сврхе којој сдужи, Пријатно пак од тренутног дичног расподожења. С тога и нема ничега што би само по себи бидо корисно иди пријатно, него те предикате добијају, како кад, разни предмети. Лепо и Добро, међу тим, допадају нам се увек, па чак и противу наше воље, јер њихова вредност није у нама, него у предмету који у даном тренутку посматрамо. Зато и суд који изрекнемо о депом предмету или о таквом одношају воља има апсодутну вредност, те важи за све људе и за сва времена. 41 ) Ово тврђење изгледа на први мах нетачно, нарочито кад се у виду има стара истина, да се о укусу не треба препирати, јер је исти код сваког човека друкчији. Ну те, по изгдеду, несугласице између теорије и искуства нестаје одмах, чим избдиже упознамо природу естетичких судова и међу њима нађемо и такве који се не даду доказивати, нити им је доказ потребан, него су непосредно извесни. Искуство нам свакодневно потврђује да разна лица о једноме и истоме еететичкоме предмету раздично суде; ади је исто тако познато да има предмета о којима изриче један и исти суд. Тако на пр. акорд, симетрија, пожртвовање и т. н. морају код свакога изазвати допадање, док се оно што је томе противно не допада никоме. Судови, дакле, који се односе на едементе Лепога и Доброга, те се због тога зову основни естетички судови непосредно су извесни. 42 ) Друкчије је код сложених естетичких судова. 0 каквој опери, о стилу неке зграде, о характеру извесне дичности итп. могу разна дица разнолико судити. Ту посматрач, према својој индиви38 ) НегЈзаПв, Ј. Т., 1,ећгћ. 2. Еш1. 1. (1. РМ1. Хартенштајново издање, 1883, 5 стр. 124. 39 ) ШхМошаку, Ј. ТГ., А11§. ЕЉ1к, 188-5, 2 стр. 17. 40 ) оиет тамо, стр. 17. и 19. 41 ) оает тамо, стр. 55. а ) Ј^аМогсвТсу, Ј. Ж., наведени спис, стр. 76.