Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

449

Само би нам се овде можда с правом могло пребадити да угодна осећааа и иначе превдађују код деце, и да је према томе и засдуга естетичкога ваепитавана у овом погледу незнатна. Још тежа замерка изгдеда да дежи у истини да је угодно осећање скопчано и са уживањем ниже врсте, те тиме потпомаже и вољу која није увек морална. И разбојник се осећа угодно при помисли да ће извршити наумљени здочин, а и обични људи који чине рђава дела увек се, мање више, радују усиеху своме. То видимо и код деце, те је васпитач често принуђен да угодна осећања у васпитанику угушује, замењујући их неугодним (кажњавање због немира). Према томе изгдеда као да додази у питање и важност естетичког васпитавања, у колико оно има да негује угодна осећања. Сви ти приговори, међутим, отпадају, кад се узме на ум да естетпчко васпитавање негује угодна осећања само у вези са естетичким одношајима који су од апсолутне вредности. Оно даје могућности васпитанику да своја осећања на племенитији начин изражава, а тиме га, као што у уводу напоменусмо, одвраћа од уживања ниже врсте и одушевљава за све што је безусдовно за допадање. То је смисао и изреке: „Ко иева, зла не мисли." (свршиђе се)

0 МЕЛАНОПСИДНИМ ЛАПОРИМА И СРОДНИМ ТВОРЕВИНАМА НА БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ПРЕДАВАЊЕ П. С. ПАВЛОВИЋА (држано на Геолошком Збору 10 марта 1901 год.)

Радо се одазивам вашој жељи, коју сте изјавили на прошдом скупу, када сте ми ставили задатак, да говорим о меданопсидним ланорима и сродним творевинама, њиховој Фауни, њиховом статиграФском положају и узајамном одношају. Моја је радост сада у тодико већа, што сам у Геодошком Заводу био у стању да нађем потпуну дитературу, која се тиче овога питања (а то је код нас врдо редак случај!) и што сам имао доста збирака — из извесних крајева, шта више, и јединствених — као што ћете видети, при прегледу карактеристични.јих облика, од којих ћу вам неке моћи и показати. Да бих што боље представио, како данас стоји питање о старости ових сдојева учинидо ми се најзАдније да ирикажем најпре меланопсидне дапорце у Далмацији, па за тим сродне творевине у Хрватској, Босни и Херцеговини, Србији и Македонији. У том прегдеду, код сваке обла31 *