Prosvetni glasnik

450

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

сти, изложио сам спе што се зна о петрограФСКОМ саставу, ноложају н надеонтолошко -м карактеру ових слојева. А. Меланопсидни лапори у Далмацији. Ове се творевине нрви пут помињу 1868. год. Аустриски геолог пок. Ф. Хауер, приликом геолошког картирања Далмације 1 ), запазио је у овоме крају, у већим и мањим изолованим басенима, слатководне слојеве, које је он изједначио са најмлађом етажом Бечкога Басена — са конгериским слојевима. Ти мало нагнути слојеви леже дискордантно на јако уздигнутим еоденским слојевима или на кретадејским кречњацима. На многим местима имају необично лено очувану Фауну мекушада. Најкласичнија су места: Миочић између Врлике и Дрниша, Рибарић између Врлика и Сиња, Туријак код Сиљета и Ступаруша, Горучица, Чугурина Главица у околини Сиња. По петрограФСКом материјалу то су поглавито отворене боје, често бели, ређе мрки лапорци а има и мрких кречњака у вези са земљасто-песковитим лапорцима, у којима се налази иста Фауна као и у лапорцима. Код Туријака иостоји и једно окно у угљевитом шкриљцу с лигнитом лошијег квалитета. Слојеви показују пад ирема СИ а у повлати им је лапорац с Фосилима. — Главну масу Фосила чине меланопсиси, откуда су ови слојеви и име добили, и други слатководни облици, готово све сами гастроподи. Фауну меланонсидних лапораца први је проучио пок. проФ. М. Најм а ј е р. 2 ) Из разних места у Далмацији, он наводи 23 врсте пужева и једну неодређену конгерију. Од првих 13 су нове врсте, а остале идентиФикује са већ иознатим. Све облике без разлике нацртао је на двема. таблицама, које је приложио уз свој рад. Крајњи је резултат његове студије: три врсте живе данас, 8 су заједничке са облицима из конгериске етаже а 6 са слатководним слојевима у Ческој, Швабену, Мајнцком Басену и Јужној Француској. На основи знатног броја идентичних и неких сродних врста, Најмај ер изводи закључак: да су меланоисидни лаиорци еквивалентни конгериским слојевима. Други је врло важан рад ироФесора Брусине из Загреба 3 ), који се јавља 1874 године. Једновремено са овим послом изашао је истина и

') Ггапг Н. V. Наиег 6ео1оЈ *13сће ХЈћега1сћ1;8каг(;е (1. ОзЈеггесћ18сћеп МопагсМе. В1аМ X. Ба1таИеп. (Јаћгћ. (1. к. к. ^ео1. КА. Вс1. XVIII, ^јеп. 1868, р. 451—452). 2 ) Б-г М. 1Јеитауг. ВеНга^е гиг Кепп1;т83 {оввПег ВтпепЉипеп. 1. Ба1таИтвсћеп Зпбз-^аавегтег^е!. (Јаћгћисћ (1. к. к. §ео1. КА. В<1. XIX. Л\ Т 1еп 1868 р. 355-369). 3 ) 8. Вгизјпа ГоббИе ВшпепшоНиакег#аиа Ба1та41еп, Кгоа1;1еп ип(1 81аУошеп Ми 7 Ш. Та1'. А&гат 1874. (Исте године на хрватском у XXVIII кн>. Ка<1а ји^081. ака(1ет1је).